Istraživanje iz Oksforda: Ultrazvuk Može Pomoći U Zaštiti Evropskih Ježeva

Zvuk koji ljudi ne čuju mogao bi jednog dana pomoći da ježevi izbegnu sudare s vozilima i baštenskom mašinerijom. Nova studija objavljena u časopisu Biology Letters pokazuje da evropski ježevi mogu detektovati ultrazvuk, sa najvećom osetljivošću oko 40 kHz, i da slušaju bar do 85 kHz.

Kako je sprovedeno istraživanje

Istraživači iz Wildlife Conservation Research Unit (Oksford) i Univerziteta u Kopenhagenu testirali su 20 rehabilitovanih evropskih ježeva iz danskih centara za spašavanje — po 10 mužjaka i 10 ženki; 14 odraslih i 6 nedavno nezavisnih mladunaca. Svi su bili tretirani i proglašeni sposobnim za puštanje u prirodu pre uključenja u studiju.

Lead researcher Assistant Professor Sophie Lund Rasmussen with a hedgehog. (CREDIT: Joan Ostenfeldt)

Za procenu sluha korišćena je metoda auditory brainstem response (ABR), koja beleži električnu aktivnost između unutrašnjeg uha i mozga dok se emituju kratki zvučni impulsi u opsegu od 4 do 85 kHz. Na desetine merenja pokazalo je da svi ispitanici reaguju unutar tog opsega, dok su pune audiograme uspeli dobiti kod sedam odraslih jedinki koje su ostale pod anestezijom dovoljno dugo.

Anatomski dokazi

Pored funkcionalnih testova, tim je analizirao uho jedne odrasle jedinke pomoću visokorezolutnog mikro-CT skeniranja (životinja je uspavana zbog teške povrede uzrokovane klopkom i nije bila eutanazirana zbog istraživanja). Na osnovu skenova izgrađen je 3D model koji objašnjava osetljivost na visoke frekvencije: srednje ušne kosti su relativno male i guste, veza između bubne opne i prve ušne kosti delimično srasla (što povećava krutost), stapes je sitan i lak, a pužnica (kohlea) kratka i kompaktna. Takve morfološke karakteristike olakšavaju prenos bržih vibracija i često su povezane sa sposobnošću percepcije visokofrekventnih zvukova.

Infographic of the study. (CREDIT: Public Affairs Directorate University of Oxford and Getty Images)

Šta ovo znači za konzervaciju

Autori ističu da otkriće otvara praktične mogućnosti: ultrazvučni repelenti montirani na automobile, robotske kosilice ili trimeri mogli bi teoretski da odvrate ježeve, smanjujući mortalitet na putevima — prijavljen problem u nekim populacijama gde saobraćaj ubija veliki deo lokalnih jedinki. Pošto ljudi čuju otprilike do 20 kHz, a uobičajeni kućni ljubimci (psi ~45 kHz, mačke ~65 kHz) imaju različite opsege, frekvencije iznad 65 kHz mogle bi ciljati ježeve bez ometanja ljudi i većine kućnih ljubimaca.

Ograničenja i naredni koraci

Iako studija jasno pokazuje da ježevi mogu čuti ultrazvuk, ona nije utvrdila da li će zvukovi navesti životinje da se sklone od opasnosti u realnim uslovima. Ključna otvorena pitanja uključuju:

(A) Annotated virtual coronal micro-CT section of the entire head of a European hedgehog. (B) Magnification of the left ear. Pixel values were converted into BMD values in milligrams of hydroxyapatite (HA) per cubic centimeter. Ear bones are slightly denser than the remaining bones in the skull. (CREDIT: Biology Letters)

• Koje ultrazvučne frekvencije ili obrasci zvuka će ježevi percipirati kao prijetnju?
• Hoće li se navikavati na stalne signale (habituacija)?
• Može li upozoravajući zvuk stizati dovoljno rano ispred vozila da jež ima vremena da se skloni?

Studija takođe ima metodološka ograničenja: samo sedam potpunih audiograma je završeno jer su mnogi jedinci ustajali iz anestezije pre završetka merenja; korišćen je ABR umesto bihejvioralnih testova zbog dobrobiti i zaštićenog statusa divljih jedinki.

Sophie Lund Rasmussen, vodeća autorka, kaže: "Otkrili smo da su evropski ježevi projektovani da percipiraju širok ultrazvučni opseg. Sada treba da istražimo da li koriste ultrazvuk za komunikaciju ili za traženje plena — i da li se mogu odvratiti od opasnosti pomoću zvučnih signala."

Rezultati su objavljeni online u časopisu Biology Letters. Istraživanje pruža čvrstu osnovu za dalju saradnju između biologa i inženjera radi testiranja praktičnih ultrazvučnih rešenja za zaštitu ježeva.