Studija Johns Hopkins University otkriva da listovi šargarepe, zelene salate i paradajza mogu akumulirati farmaceutske supstance iz prečišćenih otpadnih voda. Najveći nalaz je kod paradajza — listovi sadrže više od 200 puta više lekova nego plodovi; kod šargarepe razlika je oko sedam puta. Istraživači navode da trenutne koncentracije nisu razlog za paniku, ali pozivaju na dodatna istraživanja i bolje razumevanje metabolizma ovih supstanci u biljkama.
Big Farma: Lekovi iz otpadnih voda pronađeni u lišću široko gajenog povrća
Scientists have found tomato leaves can carry 200 times the pharmaceutical residue of the fruit when irrigated with treated wastewater. Is this an overlooked food-safety risk? Sebastian Kahnert/dpa
Šargarepa, zelena salata i paradajz često su među prvim izborima u zdravoj ishrani. Nova studija istraživača sa Johns Hopkins University (JHU) pokazuje da listovi ovih biljaka mogu akumulirati farmaceutske supstance koje dolaze iz prečišćenih komunalnih otpadnih voda koje se koriste za navodnjavanje.
Šta su istraživači otkrili?
Tim je detektovao nekoliko lekova široke upotrebe u lišću biljaka, uključujući karbamazepin (carbamazepine), lamotrigin (lamotrigine), amitriptilin (amitriptyline) i fluoksetin (fluoxetine). Najzapaženiji nalaz bio je kod paradajza: listovi su sadržali farmaceutske koncentracije više od 200 puta veće nego plodovi, dok je kod šargarepe razlika iznosila oko sedam puta.
Da li je ovo opasno za potrošače?
Istraživači napominju da trenutno pronađene koncentracije nisu razlog za paniku i da nema neposrednog dokaza o štetnom efektu na ljude pri uobičajenoj potrošnji ovih namirnica. Kako je naveo koautor Carsten Prasse:
"Samo zato što su ovi lekovi često prisutni u prečišćenim otpadnim vodama, ne znači da će imati značajan uticaj na biljku ili njenog konzumenta."
Zašto je ovo važno?
Upotreba prečišćenih otpadnih voda za navodnjavanje raste u regionima gde je sve manje slatke vode. Autori u radu objavljenom u časopisu Environmental Science & Technology ističu potrebu za dubljim razumevanjem načina na koji različite vrste useva apsorbuju i metabolišu takve agense.
Daniella Sanchez iz JHU navodi: "Da bismo i dalje bezbedno koristili otpadne vode, potrebna nam je sofisticiranija spoznaja gde i kako vrste useva metabolizuju, odnosno razgrađuju agense prisutne u vodi."
Šta dalje?
Autori pozivaju na dalje studije koje bi obuhvatile različite vrste useva, uslove navodnjavanja i potencijalne rizike za zdravlje ljudi i životnu sredinu. Dok se ne prikupe dodatni dokazi, stručnjaci predlažu praćenje kvaliteta vode, razvoj boljih tehnologija prečišćavanja i preciznu procenu rizika u slučaju upotrebe tretiranih otpadnih voda u poljoprivredi.
Pomozite nam da budemo bolji.
