Astronomi su u podacima o zvezdi Gaia‑GIC‑1 (≈11.600 sv. god.) otkrili neobične promene sjaja koje najbolje objašnjava sudar dvaju planetesimala ili mladih planeta. Vidljivi sjaj opao je do 25%, dok je infracrveni porastao, što ukazuje na vrelu oblačastu prašinu mase ~0,5 Ceres i temperature oko 900 K. Modeli sugerišu da se sudar verovatno dogodio na oko 1 AU, dajući uvid u procese koji su mogli oblikovati i naš Sunčev sistem.
Potpuno Ludo — Astronomi Moguće Zabeležili Sudar Dve Mlade Planete Kod Zvezde Gaia‑GIC‑1
An illustration of the collision. (Andy Tzanidakis)
Jedna udaljena zvezda čije je svetlo iznenada počelo da treperi poput sveće na izdahu navela je astronome na moguće zapanjujuće otkriće: sudar dve mlade planete ili planetesimala u okolini zvezde Gaia‑GIC‑1.
Analiza promena u svetlosti ove Sunčevoj slične, ali nešto veće i toplije F‑tip zvezde, pokazuje obrazac koji najbolje objašnjava sudar nebeskih tela u neposrednoj blizini zvezde. Gaia‑GIC‑1 se nalazi na oko 11.600 svetlosnih godina i ima približno 1,7 puta radijus i 1,3 puta masu Sunca.
Some of the observations of Gaia-GIC-1, showcasing its crazy behavior. (Tzanidakis & Davenport,ApJL, 2026)
Kako su otkrili sudar
Istraživači su prvo primetili diskretne padove sjaja još 2016. godine, a potom znatno složenije i nagle promene oko 2021. — konačno smanjenje vidljivog sjaja i do 25%. Neobično je što je istovremeno infracrveni sjaj zvezde snažno porastao, što ukazuje na pojavu vrele materije koja emituje u infracrvenom delu spektra.
„Nevjerovatno je da su razni teleskopi zabeležili ovaj udar u realnom vremenu,” kaže astronom Anastasios Tzanidakis (Univerzitet u Vašingtonu). „Zvezde poput našeg Sunca ovako se ne ponašaju.”
Šta pokazuju merenja i modeli
Posmatranja sugerišu prisustvo oblaka prašine mase uporedive sa velikim asteroidom — otprilike pola mase Ceres‑a — zagrejane na oko 900 K. Prema modelima, sudar planetesimala ili serija plitkih udara koja kulminira jednim haotičnim sudarom može objasniti istovremeni pad vidljivog i skok infracrvenog sjaja.
YouTube Thumbnail
Istraživači procenjuju da se sudar dogodio na udaljenosti od oko 1 astronomske jedinice (AU) od zvezde — približno istoj udaljenosti na kojoj se nalazi Zemlja od Sunca — što daje potencijalno uporedive uslove sa ranim fazama našeg Sunčevog sistema.
Zašto je to važno
Takvi sudari mogu biti ključni za razumevanje nastanka velikih satelita i same planete: jedan masivni udar u istoriji našeg sistema verovatno je doprineo formiranju Meseca. Astronomi poput Jamesa Davenporta ističu da beleženje više ovakvih događaja širom galaksije može pomoći da se oceni koliko su retki ili česti procesi koji su oblikovali Zemlju i uslove za nastanak života.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Rad koji opisuje ova zapažanja objavljen je u časopisu The Astrophysical Journal Letters.
Napomena: Svi brojevi i interpretacije zasnovani su na objavljenim merenjima i modelima iz rada istraživača. Dodatna posmatranja su potrebna da bi se hipoteza u potpunosti potvrdila.
Pomozite nam da budemo bolji.
