Tonino Picula predstavio je nacrt izveštaja EU o Srbiji u kojem se konstatuje zastoj u pristupanju i poziva Beograd na potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom Unije, uključujući i uvođenje sankcija Rusiji. Izveštaj upozorava na nazadovanje u vladavini prava, pritiske na medije i civilno društvo, te poziva na sprovođenje Briselskog i Ohridskog sporazuma, uključujući uspostavljanje ZSO. Amandmani su otvoreni do 9. aprila, a usvajanje rezolucije očekuje se u maju ili junu.
Picula Predstavio Nacrt Izveštaja O Srbiji: Poziv Na Sankcije Rusiji I Potpuno Usklađivanje Sa EU
Getty © Thierry Monasse
Tonino Picula je danas na sednici Odbora za spoljnu politiku Evropskog parlamenta predstavio nacrt godišnjeg izveštaja o napretku Srbije, u kojem konstatuje da je proces približavanja Srbije Evropskoj uniji u poslednjim godinama praktično stagnirao.
Glavne zamerke i preporuke
U dokumentu se izražava žaljenje zbog ograničenog ili nikakvog napretka u ispunjavanju kriterijuma za članstvo u mnogim pregovaračkim poglavljima. Picula ponovo kritikuje Beograd zbog neuvodjenja sankcija Rusiji i poziva Srbiju da prestane da se protivi članstvu tzv. Kosova u regionalnim i međunarodnim organizacijama.
Kako naglašava izvestilac, zvanični Beograd „treba jasno i dosledno da pokaže svoju geopolitičku orijentaciju prema EU, uključujući potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom EU“, posebno sa restriktivnim merama koje je Unija uvela u kontekstu sukoba u Ukrajini.
Vladavina prava, mediji i demokratija
Picula upozorava da su reforme vezane za pristupanje EU znatno usporene ili pokazuju nazadovanje, naročito u ključnim oblastima vladavine prava i slobode medija. Izveštaj navodi pad političkih prava i građanskih sloboda, uz pritiske na nezavisne medije, akademsku zajednicu, političku opoziciju i organizacije civilnog društva.
Dijalog Beograda i Prištine
U delu o dialogu, Picula poziva i tzv. Kosovo i Srbiju da sprovedu Briselski i Ohridski sporazum, uključujući uspostavljanje Zajednice srpskih opština (ZSO), kao deo napora za trajno normalizovanje odnosa.
Konkretniji primeri i reakcije
Picula je kao konkretne primere nedoslednosti naveo izostanak najviših predstavnika Srbije sa samita EU–Zapadni Balkan u decembru 2025. i učešće Srbije na vojnoj paradi u Moskvi prošlog maja. Takođe je kritikovao umešanost u lokalne izbore, navodeći da je „primetno da predsednik države vodi kampanju sa listom pod svojim imenom i nastupa u nespojivim ulogama lidera stranke i predsednika države“.
Evropska poslanica iz Mađarske Anamarija Vičeko ocenila je da nacrt predstavlja politički sud i zamerila mu nedostatak pozitivnih poruka, dok je nezavisni poslanik iz Poljske Grzegorz Braun istakao stav „Kosovo je Srbija“ i pozvao na poštovanje suvereniteta i slobode izbora naroda.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je na dve, kako ih je nazvao, „pretnje“ iz briselske birokratije: zahtev za priznanje nezavisnosti tzv. Kosova i zahteve za potpuno usklađivanje Srbije sa spoljnom politikom EU, uključujući sankcije protiv Rusije.
Naredni koraci
Evropski poslanici imaju mogućnost da do 9. aprila podnesu amandmane na nacrt. Konačan tekst, u formi rezolucije, trebalo bi da bude usvojen na plenarnoj sednici Parlamenta u maju ili junu.
Važno: Izveštaj nije konačna odluka, već podloga za dalju raspravu i amandmane koji mogu ublažiti ili pooštriti preporuke prema Srbiji.
Pomozite nam da budemo bolji.
