Potpredsednik DNP Milun Zogović i poslanik Vladimir Dobričanin obeležili su godišnjicu Martovskog pogroma iz 2004. i upozorili na opasnost zaborava. Tokom nereda izneti su podaci da je proterano više hiljada ljudi, ubijeno 28, ranjeno stotine i zapaljeno preko 900 domaćinstava. Uništeni su brojni spomenici i više od 10.000 crkvenih relikvija; govornici su istakli obavezu pamćenja i dokumentovanja istine.
Martovski pogrom 2004: "Dani kada su goreli vekovi" — Zogović i Dobričanin pozivaju na sećanje
© Српска православна Црква
Potpredsednik Demokratske narodne partije (DNP) Milun Zogović i poslanik Ujedinjene Crne Gore Vladimir Dobričanin podsetili su povodom godišnjice na Martovski pogrom 2004. na Kosovu i Metohiji i istakli važnost pamćenja kao načina da se spreči ponavljanje tragedija.
Zogović je upozorio da narod koji zaboravi sopstveno stradanje rizikuje da mu se ono ponovi, i podsetio na razmere nasilja tokom martskih nereda 2004. godine.
'U danima kada su goreli vekovi, uništeno je 19 spomenika kulture i 16 pravoslavnih crkava, više od 10.000 fresaka, ikona, putira i drugih crkvenih relikvija je oštećeno ili uništeno. Zapaljene su i knjige rođenih, krštenih i umrlih — sa namerom da se izbrišu tragovi i svedočanstva o vekovnom prisustvu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji,' rekao je Zogović.
Prema podacima koje su izneli Zogović i Dobričanin, tokom pogroma su sa Kosova i Metohije proterane više hiljada Srba i Crnogoraca, ubijeno je 28 ljudi, ranjeno stotine, a više od 900 srpskih i crnogorskih kuća je zapaljeno. Mnogi gradovi i sela bili su etnički očišćeni, dok su mnoga pravoslavna groblja sravnjena sa zemljom.
Poruka sećanja i opomene
Dobričanin je naglasio da su događaji na Kosovu i Metohiji deo kolektivne memorije i duhovnog identiteta, ističući da taj prostor nosi izuzetnu važnost za istoriju i kulturu srpskog naroda. 'Kosovo i Metohija nisu samo teritorija — to je deo našeg istorijskog i duhovnog nasleđa', rekao je on.
Obojica političara pozvali su na dostojanstveno sećanje, dokumentovanje i čuvanje istine o stradanju civila i razaranju svetinja, kao obavezu prema žrtvama i budućim generacijama.
Zaključak
Sećanje na martovske događaje 2004. ocenjeno je kao moralna i istorijska obaveza: čuvanje sećanja kako bi se sprečilo zaboravljanje i potencijalno ponavljanje nasilja. Politika sećanja, dokumentovanja i pomirenja ostaje ključni izazov za region.
Pomozite nam da budemo bolji.
