Analiza australijskih istraživača zasnovana na NHANES podacima (1999–2020) pokazuje porast prosečnog bikarbonata u krvi za ~7%, istovremeno sa padom kalcijuma (~2%) i fosfora (~7%). Ti trendovi prate porast atmosferskog CO2 sa ~300 ppm na preko 420 ppm. Autori upozoravaju da je potrebna dodatna kontrolisana istraživanja pre nego što se potvrdi uzročna veza, ali potencijalni javnozdravstveni rizici, naročito za decu, zahtevaju dalje praćenje.
Rast CO2 Menja Hemiju Krvi — Analiza Povezuje Bikarbonat +7%, Kalcijum -2% i Fosfor -7%
Rising carbon dioxide levels in the atmosphere may be shifting our blood chemistry, according to new research. - Westend61/Getty Images
Kada ljudi sagorevaju fosilna goriva i ispumpavaju ugljen-dioksid (CO2) u atmosferu, posledice se ne ogledaju samo kroz zagrevanje planete — nova analiza ukazuje da rast atmosferskog CO2 može menjati i hemiju naše krvi.
Šta su istraživači uradili? Respiratorni fiziolog Alex Larcombe i kolega Philip Bierwith analizirali su podatke iz američkog istraživanja NHANES (National Health and Nutrition Examination Survey) prikupljene između 1999. i 2020. godine — uzorke od približno 7.000 Amerikanaca svake dve godine — tražeći promene u parametrima krvi koji mogu biti povezani sa većom izloženosti CO2.
Glavni nalazi
Analiza je pokazala sledeće promene u prosečnim vrednostima krvi tokom perioda 1999–2020:
- Prosečan nivo bikarbonata u krvi porastao je za oko 7%.
- Nivo ukupnog kalcijuma smanjen je za približno 2%.
- Nivo fosfora pao je za oko 7%.
Autori ukazuju da ovi trendovi prate porast atmosferskog CO2 sa istorijskih ~300 ppm na preko 420 ppm danas, i da bi, ako se nastave, bikarbonat mogao dosegnuti „nezdrave vrednosti“ u narednih ~50 godina, dok bi nivoi minerala mogli pasti ispod normalnih granica do kraja veka.
Mogući biološki mehanizmi
Viši udahnut CO2 blago povećava kiselost krvi (smanjenje pH). Tijelo to delimično kompenzuje povećanom proizvodnjom i zadržavanjem bikarbonata u bubrezima. Predloženi mehanizam za pad kalcijuma i fosfora uključuje uticaj na koštani metabolizam — deo viška kiseline može biti „zaključen“ u kostima kao kalcijum-karbonat i kalcijum-fosfat — i promenjenu bubrežnu regulaciju minerala.
Ograničenja i upozorenja
Iako postoji korelacija između porasta CO2 i promena u hemiji krvi, autori naglašavaju da studija ne dokazuje uzročnost. Analiza nije kontrolisala brojne potencijalne faktore: promene u ishrani, korišćenje lekova, bubrežna funkcija, učestalost gojaznosti, vreme provedeno u zatvorenom prostoru i drugi sociodemografski parametri. Stoga su potrebne dodatne studije koje će uzeti ove faktore u obzir.
„Ne možemo sa sigurnošću reći da su promene 100% posledica klimatskih promena,“ rekao je Larcombe. Ipak, dodaje da ako nalazi budu potvrđeni, CO2 treba posmatrati i kao dugoročni javnozdravstveni problem, naročito zbog kumulativne izloženosti kod dece.
Moguće posledice i dalje istraživanje
Postoje podaci iz istraživanja na životinjama koji ukazuju na potencijalne efekte poput promena u nervnom sistemu i srčanom ritmu. Kod ljudi, kratkoročna izloženost povišenim koncentracijama CO2 u zatvorenim prostorima povezuje se sa smanjenjem kognitivnih sposobnosti. Međutim, dosadašnje ljudske studije daju raznolike rezultate i nisu dovoljne da se izvuku konačni zaključci o dugoročnim zdravstvenim ishodima.
Zaključak: Analiza NHANES podataka ukazuje na promene u prosečnoj hemiji krvi koje prate rast atmosferskog CO2, ali su potrebna dodatna istraživanja da bi se utvrdilo da li je CO2 uzrok i koje bi zdravstvene posledice to moglo imati na populaciju, posebno na decu i ranjive grupe.
Napomena: Studija je objavljena u časopisu Air Quality, Atmosphere and Health. Autori pozivaju na oprez u tumačenju i na dalja istraživanja koja će kontrolisati dodatne faktore.
Pomozite nam da budemo bolji.
