Rat na Bliskom istoku utiče na bezbednost, energetiku i diplomatiju: EU se priprema da spreči novi migracioni talas, Katar procenjuje pad LNG kapaciteta od 17% uz mogućnost proglašenja više sile, dok Izrael tvrdi da ostvaruje prednosti u sukobu. Liban poziva na primirje nakon više od 1.000 žrtava, a Iran traži objašnjenje uloge baze Ramstein; SAD su odobrile prodaju oružja u vrednosti od 16 milijardi dolara.
Rat na Bliskom istoku — najnovije: migracije, energetska šteta i diplomatske tenzije
Israeli Prime Minister Benjamin Netanyahu at a press conference in Jerusalem on March 19, 2026 (Ronen Zvulun)(Ronen Zvulun/POOL/AFP)
Donosimo ažuriran pregled ključnih dešavanja u ratu na Bliskom istoku: od zabrinutosti EU zbog mogućeg migrantskog talasa, preko udara na energetske objekte koji pogađaju snabdevanje gasom, do diplomatskih i bezbednosnih posledica koje utiču na region i šire.
EU: Strahovi od novog migrantskog talasa
Lideri Evropske unije poručili su da su spremni da se "potpuno mobilizuju" kako bi sprečili "nekontrolisane migracione pokrete" prema 27-članom bloku, izražavajući strah od ponavljanja migrantske krize iz 2015. "Da bismo izbegli sličnu situaciju, EU je spremna da u potpunosti iskoristi svoje diplomatske, pravne, operativne i finansijske alate da spreči nekontrolisane migracione pokrete prema EU i sačuva bezbednost u Evropi", navodi se u saopštenju posle samita u Briselu.
Katar: Udari smanjili LNG kapacitet za 17%
Ministar energije Katara Saad Sherida Al-Kaabi izjavio je da su napadi na energetske objekte zemlje smanjili izvozni kapacitet tečnog prirodnog gasa (LNG) za oko 17% i da će popravke verovatno trajati tri do pet godina. "Bićemo prinuđeni da proglasimo višu silu na nekim dugoročnim LNG ugovorima, i to do pet godina", rekao je Al-Kaabi, upozoravajući na posledice po globalna energetska tržišta.
Izrael i Netanyahu: Kako vidi kraj sukoba
Izraelski premijer Benjamin Netanyahu izjavio je na konferenciji za štampu da očekuje da bi rat mogao da se okonča brže nego što se misli. Istovremeno je tvrdio da su se pojavile "pukotine" u iranskom rukovodstvu i komandnoj strukturi i da Izrael nastoji da to iskoristi.
"Pobeđujemo i Iran trpi velike gubitke", rekao je Netanyahu i dodao da Teheran više nije u stanju da obogaćuje uranijum niti da razvija balističke rakete, prema njegovoj proceni.
On je takođe negirao tvrdnje da je Izrael "uvoleo" SAD u sukob, aludirajući na odluke američkog predsednika. Prethodno je Netanyahu potvrdio da je Izrael delovao samouvereno pri udaru na iransko gasno polje Asaluyeh, koji je potom doveo do iranskih odmazdnih udarâ usmerenih i na katarski gasni centar.
Reakcije SAD i baza Ramstein
Iran je zatražio od Nemačke pojašnjenje uloge američke vazdušne baze u Ramsteinu u kontekstu sukoba. Iranski ambasador u Nemačkoj izjavio je da "uloga Ramsteina nije zvanično jasna" i da su zatražili objašnjenje.
Američki predsednik Donald Trump izjavio je da ne šalje američke kopnene snage u Iran: "Da ih šaljem, sigurno vam ne bih rekao. Ali ne šaljem trupe." Istovremeno je američka administracija odobrila prodaju oružja u vrednosti od oko 16 milijardi dolara Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kuvajtu.
Liban: Pozivi na primirje i žrtve sukoba
Libanski predsednik Michel Aoun (Michel Aoun) ponovio je apel za primirje i pregovore sa Izraelom kako bi se zaustavio sukob između Izraela i Hezbolaha. Libansko Ministarstvo zdravlja saopštilo je da su izraelski napadi do sada usmrtili 1.001 osobu u zemlji, uključujući 79 žena, 118 dece i 40 zdravstvenih radnika, dok je 2.584 ljudi ranjeno.
Širi uticaji i perspektiva
Sukobi su izazvali diplomatske trzavice, poremećaje u snabdevanju gasom i zabrinutost zbog širenja tenzija po morem i kopnom — uključujući i spekulacije o pokušajima zatvaranja Hormuškog moreuza. Regionalne i globalne sile prate razvoj događaja, dok lokalne humanitarne posledice postaju sve izraženije.
Napomena: Svi citati i procene preuzeti su iz izveštaja s javnih obraćanja i saopštenja zvaničnika; situacija je dinamična i podložna je brzim promenama.
Pomozite nam da budemo bolji.
