Nova genomska analiza 38 vrsta sugeriše da ajkule nisu monofiletna grupa, već parafiletična — hexanchiformne ajkule (kravlje i sa plirom) evolutivno su odvojene od većine ostalih ajkula. Podaci ukazuju da su raže i jeguljeverovi verovatno potomci tipičnog ajkulskog telesnog plana, a da se najveći talas diverzifikacije ajkula dogodio u jurskom periodu. Studija, dostupna kao preprint na bioRxiv, pokazuje kako genomika menja naše razumevanje evolucije i ima implikacije za zaštitu ovih vrsta.
Nauka Menja Definiciju Ajkule: Genomi Pokazuju Da Su Ajkule Parafiletne
Scientists Don’t Know Exactly What a Shark IsStephen Frink - Getty Images
Ajkule su postojale stotinama miliona godina i dugo su smatrane jasno definisanom grupom vrsta. Ipak, nova genomska analiza baca drugo svetlo na to ko zapravo spada u „ajkule“ — i šta taj pojam uopšte znači.
Studija koja je upoređivala genomе 38 objavljenih uzoraka sugeriše da su raže i jeguljeverovi (batoidi) verovatno potomci telesnog plana koji prepoznajemo kao „ajkula“, dok su predstavnici reda Hexanchiformes — poput kravljih ajkula i ajkula sa plirom — evolutivno odvojeni od većine ostalih ajkula. Drugim rečima, grupa koju zovemo ajkule je najverovatnije parafiletna: obuhvata zajedničkog pretka, ali ne i sve njegove potomke.
Šta su autori otkrili?
Chase Brownstein i Thomas Near, autori rada koji je postavljen na preprint server bioRxiv, analizirali su genomske podatke skoro 40 vrsta i zaključili da glavne linije ajkula, raža i jeguljeverova danas postoje kao zasebni taksonomski sklopovi, ali da „ajkule“ kao celina nisu monofiletna grupa. Rezultat je potvrđen i u izveštaju časopisa Nature koji je preneo nalaze istraživanja.
"Ovaj rezultat implicira da su raže i jeguljeverovi samo još jedan tip ajkule, i da je ajkulski telesni plan nastao prvi," rekao je Brownstein za Nature.
Zašto su hexanchiformi drugačiji?
Iako kravlja ajkula i ajkula sa plirom izgledaju kao tipične ajkule, imaju nekoliko ključnih razlika: poseduje više škržnih otvora (često 6 ili 7 naspram uobičajenih 5), relativno primitivnije vilice i izduženo, jeguljasto telo. Te morfološke karakteristike, zajedno sa genomskim podacima, ukazuju da se razdvajanje hexanchiforma od ostalih ajkula dogodilo veoma rano u evoluciji.
Kada su se vrste razdvajale?
Autori napominju da se većina diverzifikacije modernih ajkula desila tokom jurskog perioda, dok su raže i jeguljeverovi pretrpeli značajniju diversifikaciju kasnije, u periodu oko kreda-paleogena (Cretaceous–Paleogene).
Šta to znači za biologiju i zaštitu?
Studija je primer kako genomika može promeniti filogenetske hipoteze i razjasniti odnose među starim grupama kičmenjaka. Autori ističu da razumevanje ovih evolutivnih veza ima i praktičan značaj: mnogi hondrihtijani (hrskavične ribe) danas su ugroženi usled ljudskih aktivnosti, pa tačnije filogenetsko pozicioniranje pomaže prioritetizaciji zaštite.
Napomena: rad je objavljen kao preprint na bioRxiv, što znači da bi konačne interpretacije mogle biti dopunjene nakon recenzije i dodatnih analiza.
Izgleda da će i sledeće izdanje Shark Week imati novu temu za razgovor: šta je zapravo ajkula?
Pomozite nam da budemo bolji.
