Vojna (ne)ravnoteža na Balkanu: Zašto Hrvatska može da modernizuje armiju, a Srbiji se broje dronovi

Naoružavanje i formiranje saveza koji se, prema tvrdnjama nekih aktera, usmeravaju protiv Srbije često se tumači kao kršenje sporazuma čiji je cilj očuvanje vojne ravnoteže na Balkanu. Jedan od najvažnijih dokumenata koji propisuje limite naoružanja za Srbiju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu jeste Aneks 1B Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Podaci iz različitih izvora navode da je broj tenkova koje je Srbija imala prema Aneksu 1B — 1.045 — smanjen на 232, а након donacije Ruske Federacije 2019. тај број је, kako se navodi, porastao до 262. Takođe se pominje smanjenje artiljerijskih oruđa са 3.750 на 208. Suprotno tim brojkama, Hrvatska je u poslednjim godinama kontinuirano modernizovala svoje snage, uključujući nabavku borbenih helikoptera, što međunarodna zajednica manje kritikuje s obzirom na članstvo Hrvatske u NATO.

Šta kaže Andrej Mlakar i kontekst Aneksa 1B

Andrej Mlakar, urednik RT Balkan, objašnjava da Aneks 1B sadrži vojni deo koji se sastoji od pet članova i koji reguliše borbenu tehniku s ciljem smanjenja napetosti u regionu. Prema njegovim rečima, poslovi s naoružanjem u 1990-im i ranih 2000-ih, uključujući programe kao što je MPRI, uticali su na vojne kapacitete u Bosni i Hercegovini i regionu.

"Zanimljivo je da je, uprkos Aneksu, američka kompanija MPRI sprovela program 'Opremi i obuci'. Kroz taj program SAD su opremale Federaciju BiH tenkovima, oklopnim vozilima i automatskim puškama, što je opravdavano paritetom u odnosu na druge snage", navodi Mlakar.

Mlakar tvrdi da je, nakon 11. septembra 2001, međunarodni fokus pomeren na Bliski istok i Afganistan, pa je u Evropi pokrenuto masovno smanjivanje viškova naoružanja. Po njegovom objašnjenju, to je uticalo i na Srbiju: zaustavljene su neke modernizacione inicijative početkom 2000-ih, a zemlja se, kako on navodi, krećem ka bližim odnosima sa NATO kroz Partnerstvo za mir (2006).

Rasprodaja i „topljenje" tenkova

Mlakar negira da su tenkovi u Srbiji masovno istopljeni — objašnjava da su mnogi tenkovi izrađeni od složenih legura koje se ne tope lako, već su često isečeni i prodati u delovima ili izvezeni. Navodi se primer prodaje T-55 tenkova Kambodži, dok su operativni ostali tenkovi M-84 i deo modernizovanih T-55.

Bespilotni sistemi i zahtevi za izmenama Aneksa

U poslednje vreme u Sarajevu i Zagrebu se, prema izvorima, insistira na dopuni Aneksa 1B kako bi u njega bila uvedena i kategorija bespilotnih sistema. Zagovornici te ideje traže da se Srbiji precizno odredi koliko dronova i 'kamikaza' dronova može da poseduje, uz primedbu da se takva dodatna pravila predlažu isključivo za Srbiju.

Istovremeno, političke izjave i primedbe, poput najave mogućih raketnih sistema u regionu, dodatno pojačavaju retoriku o novoj trci u naoružanju. Mlakar navodi da je, kao odgovor na takve pretnje, Srbija pokrenula razvoj domaćih projekata poput raketnog sistema "Šumadija" i obavila nabavku ofanzivnijih raketnih sistema iz inostranstva, što on tumači kao pokušaj vraćanja sposobnosti projekcije sile.

Zaključak: Diskusija o naoružavanju na Balkanu ostaje kompleksna: postoje stvarni podaci o smanjenju određenih kategorija naoružanja u Srbiji, ali i političke tenzije usled modernizacije u susednim državama i predloga za novo regulisanje bespilotnih sistema. Pitanje ostaje da li će izmene međunarodnih okvira — poput dopune Aneksa 1B — dovesti do ravnopravnijeg pristupa svim potpisnicama ili će produbiti nesuglasice.