Studija kohorti rođenih od 1890-ih do 1980-ih pokazuje da se pad smrtnosti preokreće od 1950-ih i da su Baby Boomeri, Generacija X i Xennials posebno pogođeni. Glavne odrednice porasta su kardiovaskularne bolesti, rak i "smrti od očaja" (predoziranja, alkohol, samoubistva). Autori ističu društvene i sistemske uzroke kao ključne za zaustavljanje ranijih poboljšanja u očekivanom trajanju života.
Zašto Očekivano Trajanje Života Ne Raste? Šta Pokazuju Kohorte Od 1890. Do 1980.
Life expectancy continues to stagnatehyejin kang - Getty Images
Istraživanje koje je analiziralo ljude rođene između 1890-ih i 1980-ih otkriva zabrinjavajući obrt: dugogodišnji pad smrtnosti se prekida i od sredine 20. veka neke generacije beleže porast ranih i sredovečnih smrti. Posebno su pogođene kohorte Baby Boomera, Generacije X i tzv. Xennials (rođeni približno 1970–1985).
Šta su istraživači otkrili?
Leah Abrams i tim sa Tufts University analizirali su matične listove preminulih i promene u smrtnosti u SAD od 1979. do 2023. godine. Utvrdili su da je kohorta rođena 1950–1959 bila "prelazna": iako je inicijalno imala koristi od opšteg pada smrtnosti, trend se ubrzo preokrenuo i kod njih, a zatim i kod kasnijih generacija, počeo je porast srednjovekovne smrtnosti umesto nastavka pada.
Koje bolesti doprinose porastu smrtnosti?
Analiza je razlikovala ukupnu smrtnost, kao i smrtnost od kardiovaskularnih bolesti, raka i eksternih uzroka (predoziranja, nesreće, nasilje, samoubistva). Glavni nalazi uključuju:
- Porast smrti usled kardiovaskularnih bolesti u 2010-im, naročito kod žena iz određenih kohorti;
- Povećanje smrtnosti od raka kod generacija rođenih od 1950-ih nadalje — posebno rast kolorektalnog raka koji počinje da pogađa kohorte rođene oko 1955;
- Rast "smrti od očaja" (predoziranja lekovima, zloupotrebe alkohola, samoubistava, nesreća) kod Gen X i Xennials generacija;
- Opšti zakazivanje poboljšanja koje su ranije obezbedile javnozdravstvene intervencije i medicinski napredak.
Zašto se ovo dešava?
Abrams i saradnici ukazuju na kombinaciju društvenih i istorijskih faktora: ranije i široko prihvatanje pušenja, promene u ishrani i fizičkoj aktivnosti, rast gojaznosti, ekonomski i socijalni stresovi, kao i epidemija opioida. Autori naglašavaju da je Sjedinjenim Državama teško da ostvare maksimum potencijala dugovečnosti dok društveni i sistemski faktori deluju protiv poboljšanja.
"Iako bi biološka ograničenja igrala svoju ulogu, društveni faktori sputavaju potencijal za duži život", navodi Abrams u studiji objavljenoj u PNAS.
Šta to znači za javno zdravlje?
Rezultati pokazuju da usmeravanje pažnje samo na pojedinačne uzroke smrti nije dovoljno. Potrebne su sveobuhvatne strategije koje obuhvataju prevenciju zavisnosti, kontrolu rizika za kardiovaskularne bolesti, ranije otkrivanje i lečenje raka (npr. skrining na kolorektalni rak) i rešavanje šireg društvenog konteksta — siromaštva, pristupa zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju o zdravlju.
Zaključak: Umesto da očekivano trajanje života mirno raste, neke novije generacije suočavaju se s porastom smrtnosti srednjih godina. Razumevanje uzroka i delovanje na više frontova ključno je za vraćanje pozitivnog trenda.
Pomozite nam da budemo bolji.
