Ili iracionalno ili adaptivno? Kako „nudge“ politika preispituje pojam racionalnosti

Dvanaestogodišnji Jaysen Carr preminuo je u julu 2025. dok je plivao u jezeru Lake Murray kod Columbije, Južna Karolina, nakon što je retka ameba Naegleria fowleri ušla kroz nos i izazvala brzo fatalnu infekciju mozga. Takvi tragični, ali izuzetno retki događaji snažno oblikuju percepciju rizika, uprkos statistici koja ukazuje da su slične infekcije izuzetno retke.

Šta znači „racionalno“?

Reakcije poput izbegavanja jezera tokom toplih dana, straha od letenja ili zabrinutosti zbog česme umesto izlaganja suncu (iako je rak kože jedan od najčešćih, a u velikoj meri preventabilnih oblika raka) otvaraju pitanje: šta podrazumevamo pod pojmovima „racionalno“ i „iracionalno“? Ovo pitanje je centralno za moj rad o javnim politikama zasnovanim na ponašanju: kako različite naučne pretpostavke o ljudskoj racionalnosti oblikuju mere koje države koriste da unaprede javno dobro?

Dva naučna ugla

Bihejvioralni ekonomisti, inspirisani radom Daniela Kahnemana, ističu da ljudi koriste heuristike — mentalne prečace koji često vode do sistemskih pristrasnosti i odluka koje odstupaju od idealnih modela racionalnog izbora. Iz tog ugla, efekti „framinga“, inercija uz podrazumevane opcije i vividnost informacija su greške koje država može ispraviti.

How a care team frames the risks of a procedure affects a patient’s choice.Halfpoint Images/Moment via Getty Images

S druge strane, evolucijski i ekološki pristupi (koje zagovara, između ostalih, Gerd Gigerenzer) vide iste te prečace kao efikasne adaptacije: jednostavne, brze strategije koje dobro funkcionišu u kompleksnim i neizvesnim uslovima u kojima su ljudske sposobnosti pažnje, vremena i informacija ograničene.

Primeri koji osvetljavaju razliku

Promena formulacije iste informacije — 90% stopa preživljavanja naspram 10% smrtnosti — često menja odluku ljudi. Podrazumevane opcije (default) utiču na davanje organa, učešće u penzionim planovima i podešavanja privatnosti. Iz perspektive bihejvioralne ekonomije, to su nepravilnosti koje treba ispraviti; iz perspektive adaptivne racionalnosti, to su korisne strategije koje smanjuju kognitivni trošak donošenja odluka.

Nudževi: ispravka ili manipulacija?

„Nudževi“ — oblikovanje izbora tako da poželjne opcije postanu najjednostavnije — deluju jer se usklađuju sa postojećim prečacima, a ne zato što prisiljavaju. Primeri uključuju isticanje zdravijih opcija u meniju ili postavljanje salata na istaknuto mesto u menzama. Bihejvioralni ekonomisti ih brane kao način da se poboljšaju ishodi bez uklanjanja izbora, dok kritičari tvrde da nudževi mogu biti etički problematični i da država treba više da ulaže u obrazovanje i jačanje sposobnosti građana da autonomno donose odluke.

As with love, the lens you use to look at rationality may give you only part of the big picture.Alina Rudya/Bell Collective/DigitalVision via Getty Images

Šta to znači za politiku?

Izbor između ispravljanja grešaka i obrazovanja građana nije samo tehničko pitanje — to je izbor naučnog okvira. Ako se racionalnost shvata kao sklona greškama, politika će često pribegavati nudžovima. Ako je racionalnost adaptivna i učljiva, naglasak će biti na obrazovanju, poboljšanju informacija i dizajnu okruženja koji omogućava ljudima da donose bolje odluke sami.

Ne radi se toliko o tome da ljude etiketiramo kao racionalne ili iracionalne, već o tome da budemo jasni koja definicija racionalnosti stoji iza naših politika.

Strah od retkih ali upečatljivih događaja — od ameba koje napadaju mozak do letenja ili česme — može izgledati iracionalno prema jednom standardu, ali biti razumljiv i adaptivan prema drugom. Važno je prepoznati ograničenja svake naučne leće i izbegavati redukciju celokupne ljudske racionalnosti na jednu meru.

Autor: Alejandro Hortal-Sánchez, Wake Forest University; University of North Carolina – Greensboro. Republished from The Conversation.