Ukratko: Kao odgovor na porast upotrebe generativne AI, američki univerziteti ponovo uvode usmene ispite kako bi proverili stvarno razumevanje studenata. Institucije poput Cornella, Penn-a i NYU-a kombinuju socratičke razgovore, radionice za nastavnike i čak AI-agente koji vode usmene probe. Iako format povećava odgovornost i otkriva znanje, izaziva i zabrinutost zbog stresa kod anksioznih ili stidljivih studenata.
Savršeni zadaci, prazni pogledi: Kako i zašto se usmeni ispiti vraćaju u eri AI
Student Surya Newa is silhouetted while using an oral AI agent during class at NYU Stern School of Business, March 4, 2026, in New York. (AP Photo/Heather Khalifa)
Bez laptopa, bez četa i bez ikakve tehnologije — često ni olovke i papira. Umesto toga, studenti iz Cornella, Penn-a, NYU-a i drugih univerziteta testiraju znanje licem u lice kroz usmene odbrane i razgovore sa profesorima.
Zašto se vraćaju usmeni ispiti?
Kako generativni alati postaju sve sposobniji, sve je teže proceniti šta je zaista studentski rad. Pisani zadaci često izgledaju „savršeno”, ali kada se traži da student objasni svoj postupak uživo — često usledi tišina. Nastavnici zato usmene ispite vide kao način da proverе istinsko razumevanje, kreativnost i sposobnost kritičkog mišljenja.
Primeri sa američkih univerziteta
Cornell: Chris Schaffer je u svom kursu biomedicinskog inženjerstva uveo 20-minutne socratičke odbrane posle pisanih zadataka. U razredu od oko 70 studenata posao dele asistentima, koji sada ocenjuju usmenu, a ne pismenu komponentu, kako bi „incentivisali” stvarno razumevanje.
University of Pennsylvania: Emily Hammer kombinuje pismene radove i usmene odbrane u seminarima, otvoreno priznajući da zabrana AI-ja postoji, ali je teško potpuno kontrolisati. Penn je takođe pokrenuo radionice za nastavnike u polju usmenih procena.
NYU: Na više departmana raste upotreba konsultacija, prezentacija i 'cold-calling'. Panos Ipeirotis (Stern) otišao je korak dalje — napravio je AI-pokretan oralni ispit (uz partnerstvo sa ElevenLabs) koji postavlja pitanja, daje naznake i prikuplja inicijalne ocene, dok profesor kasnije pregleda rezultate.
UC San Diego: Profesorica Huihui Qi pokrenula je trogodišnje istraživanje o skaliranju usmenih ispita, a njeni nalazi i radionicе privlače pažnju drugih fakulteta.
Prednosti i nedostaci
Usmeni formati pomažu da se otkrije stvarno znanje, spreče lažiranje uloga (free riding) u timskim zadacima i razviju veštine izražavanja — korisne u daljim studijama i karijeri. Međutim, kritičari ukazuju da usmeni ispiti mogu biti stresni za stidljive studente ili one sa ozbiljnom anksioznošću. Edukatori preporučuju jasan format, pripremu i nežan uvod kroz početna pitanja kako bi se umanjio pritisak.
„Ponekad je upravo korisno dobiti tihog studenta jedan na jedan i konačno ga čuti. Ponekad je to proboj”, kaže Carolyn Aslan iz Cornella.
Kako izgledaju usmeni ispiti u praksi?
Formati variraju: od 4-minutnih simulacija intervjua u velikim predavanjima do 20- i 30-minutnih dubinskih razgovora. Neki profesori kombinuju usmene probe sa pismenim zadacima; drugi koriste AI-agente da unaprede dostupnost i skalabilnost ocenjivanja, ali i da provere da li je student samostalno radio.
Studenti su pomešanih osećanja: jedni smatraju da je razgovor sa AI-agentom čudan i nelagodан (Andrea Liu je opisala osećaj razgovora sa "praznim ekranom"), dok drugi, poput Olivia Piserchie iz Cornella, kažu da im usmene odbrane pomažu da budu odgovorniji i bolje artikulišu tehničko znanje.
Šta dalje?
Univerziteti će verovatno nastaviti da kombinuju tradicionalne i tehnološke pristupe: više uputstava, radionica za nastavnike, eksperimentisanja sa AI-agentima i prilagođavanja formata kako bi ocenjivanje bilo fer, pouzdano i inkluzivno. Debata o tome kako održati akademski integritet i istovremeno podržati studente učenja još traje.
Pomozite nam da budemo bolji.
