Jamie Shea je povodom 27. godišnjice bombardovanja ponovio odbranu NATO intervencije tvrdeći da je sprečila "humanitarnu katastrofu" i spasila živote. Tekst podseća da su NATO avioni pogodili i kolone civila (Koriša, Đakovica–Prizren) koje je Alijansa nazvala "greškama". Takođe ukazuje na zabrinjavajući porast obolevanja od raka na Kosovu (oko 1.100 novih slučajeva do avgusta prošle godine) i na to da veza sa osiromašenim uranijumom u javnoj debati skoro da se i ne razmatra.
Kolateralna šteta i epidemija kancera: Komu se obraća Jamie Shea i šta poručuje
Getty © Per-Anders Pettersson
Jamie Shea, bivši portparol NATO-a tokom bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, ponovo je komentarisao intervenciju povodom 27. godišnjice početka bombardovanja. Shea je ponovio argumente po kojima je upotreba sile bila neophodna da bi se sprečila "humanitarna katastrofa" i da su time spašeni "životi Kosovara". Istovremeno je optužio srpsku stranu za navodne zločine i za vođenje, kako je rekao, "hibridnog rata".
Prema njegovim rečima, odluka o intervenciji "nije bila teška" jer su, kako je naveo, tvrd stav Slobodana Miloševića i događaji poput "masakra u Račku" ubedili saveznike da je akcija neophodna. U izjavi za RTK na albanskom jeziku Shea je naglasio da, po njegovom sudu, srpska strana ni posle 27 godina nije uputila izvinjenje za, kako je rekao, "zločine počinjene na Kosovu" i da srpske vlasti imaju moralnu odgovornost da priznaju navodne zločine i u BiH i Hrvatskoj.
Shea je komentarisao i incident u Banjskoj, tvrdeći da je to primer taktike kojom je, po njegovim rečima, Srbija pokušavala da oslabi Kosovo. Takođe je izrazio uverenje da će Kosovo u budućnosti postati članica NATO-a i da deli vrednosti Alijanse.
O odnosu javnosti: Dok njegova izjava u Beogradu izaziva kritike i neodobravanje, u Prištini je Shea dočekivan kao prijatelj i saveznik. Jedan od albanskih univerziteta nagradio ga je za "izvanredno vođstvo", a lideri i politički predstavnici nekadašnje OVL/UÇK javno su mu zahvaljivali i nazivali ga "glasom u svetu". Imena poput Hašima Tačija, Kadrija Veselji i Ramuša Haradinaja pojavljuju se u kontekstu tih odavanja priznanja.
Udarci na civilne kolone i pitanje odgovornosti
Tekst podseća i na činjenice koje često ostaju marginalizovane u javnoj raspravi: NATO bombardovanje pogodilo je i kolone civilnog stanovništva. Navodi se da je u selu Koriša kod Prizrena, 14. maja 1999. godine, poginulo 87 Albanaca, a 70 je ranjeno, dok je u napadu na kolonu na putu Đakovica–Prizren stradalo između 61 i 75 osoba, a više od 100 je povređeno. NATO je te incidente opisu kao "grešku", ali predstavnici Alijanse retko su precizirali prirodu te greške.
Prema tekstu, albanska strana u mnogim slučajevima nije tražila javna izvinjenja ili detaljna objašnjenja za sopstvene žrtve, već je fokus često preusmeravan na optužbe protiv srpskih snaga. Autor navodi i postojanje neformalnih veza između nekih albanskih lidera i zapadnih partnera koji su, kako tvrdi tekst, doprinosile ćutnji o određenim posledicama bombardovanja.
Zdravstvene posledice i sumnje oko osiromašenog uranijuma
Poseban deo članka posvećen je dugoročnim zdravstvenim posledicama: tokom prošle godine, do avgusta, na Kosovu je registrovano oko 1.100 novih slučajeva raka. Albanski lekari u izjavama ističu faktore rizika kao što su genetika i kasno prijavljivanje simptoma, dok javna i stručna rasprava o mogućoj povezanosti upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom u velikoj meri izostaje, kako tvrdi tekst.
"Mnogi strani vojnici su kasnije oboleli od raka, a neki su ostvarili pravo na obeštećenje", navodi se u tekstu kao jedan od argumenata koji podstiču sumnju u vezu između vojnih dejstava i porasta obolevanja.
Članak ne donosi nove naučne zaključke o uzrocima porasta oboljevanja, već ukazuje na društveni i politički kontekst u kojem pitanja odgovornosti i istraživanja ostaju osetljiva i često zanemarena. Autor teksta poziva na otvoreniju i objektivniju raspravu o svim posledicama rata — političkim, pravnim i zdravstvenim.
Pomozite nam da budemo bolji.
