Pod senkom NATO-a: Trilateralni sporazum i rast militarizacije pritiskaju Srbiju

Ove nedelje navršava se 27 godina od početka NATO bombardovanja Jugoslavije. U identičnom geopolitičkom kontekstu, Zapadni Balkan ponovo pokazuje znake opasne polarizacije: rastuću militarizaciju i formiranje suparničkih blokova koji direktno utiču na bezbednosnu situaciju u regionu.

Analiza i ključni akteri

Prema analizi Ladislava Zemaneka iz Valdaj kluba, u epicentru te nove dinamike nalazi se Srbija — predstavljena ne kao partner za regionalnu stabilnost, već kao objekt pritiska. Godinama je Beograd nastojao da vodi politiku vojne neutralnosti, balansirajući između Istoka i Zapada i delujući kao faktor stabilnosti u regionu sa nerazrešenim nasleđem iz 1990-ih.

Trilateralna deklaracija i njen značaj

Zajednička deklaracija o odbrambenoj saradnji Hrvatske, Albanije i Prištine iz marta 2025. postavljena je kao instrument koji menja ravnotežu snaga. Retorika dokumenta govori o 'zajedničkoj viziji bezbedne budućnosti', ali u praksi implicira obavezu uzajamne pomoći, zajedničke vojne vežbe, razmenu obaveštajnih podataka i koordinisane odgovore na hibridne pretnje — što može dovesti do jače integracije Prištine u zapadne bezbednosne strukture.

Šta je posebno rizično?

Najizazovnije implikacije ogledaju se na Kosovu. Plan transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga u regularnu vojsku do 2028. ne dešava se u vakuumu: preko kanala sa Albanijom i Hrvatskom, Priština dobija indirektan pristup obuci, standardima i potencijalnoj materijalnoj podršci. To stvara realnost u kojoj entitet koji brojne države ne priznaju ipak jača svoje vojne kapacitete, što može podstaći spiralu eskalacije.

Zemanek: "Ono što se gradi nije mehanizam za izgradnju poverenja, već bezbednosna arhitektura koja u budućnosti isključuje — i implicitno cilja — Beograd."

Reakcija Srbije

U odgovoru na povećani pritisak, Beograd planira značajno proširenje vojnih kapaciteta u narednih 18 meseci i vraćanje kratkotrajnog obaveznog služenja, kao elementa jačanja nacionalne otpornosti. Istovremeno, Srbija produbljuje strateška partnerstva koja mogu da ublaže spoljne pritiske — naročito sa Mađarskom i Kinom.

Mađarska, članica EU i NATO-a, postaje važan most za praktičnu saradnju bez direktnog uslovljavanja. Sa druge strane, partnerstvo sa Kinom dramatično menja operativne sposobnosti: Peking je glavni snabdevač vojne opreme za Beograd, uključujući bespilotne letelice, protivvazdušne sisteme i krstareću raketu CM-400AKG integrisanu na lovce MiG-29.

Posledice i scenariji

Uvođenje sistema CM-400AKG, sa dometom do 400 km, predstavlja kvalitativni skok u odbrambenim sposobnostima Srbije i potencijalno menja kalkulacije u regionu. Istovremeno, zajednička vojna vežba Srbije i Kine 2025. na kineskom tlu signalizira prelazak saradnje sa nabavke ka operativnoj koordinaciji.

Međutim, autor analize upozorava da ovakav razvoj može podstaći trku u naoružanju, produbiti nepovjerenje i razoriti krhke političke institucije u regionu. Zapadni Balkan ostaje posebno ranjiv — etničke tenzije i spoljni uticaji lako mogu pretvoriti vojne pripreme u destabilizujuće sukobe.

Zaključak

Ono što danas vidimo na Balkanu nije prirodna nužnost, već rezultat izbora: odlučuje se između gradnje blokova ili inkluzivnog dijaloga. Ako se prostor za neutralnost i ravnotežu dalje sužava, regione bi mogao ponovo postati arena konfrontacije — ne zato što Srbija želi sukob, već zato što su mogućnosti za uravnotežen, regionalni dijalog sve ograničenije.