Sažetak: U Izraelu su zbog sukoba sa Iranom zatvorene škole i obustavljeni kulturni programi, dok policija strogo nadgleda javna okupljanja. Aktivisti govore o umoru i samocenzuri koja guši proteste, a nove medijske restrikcije od 5. marta značajno ograničavaju izveštavanje o iranskim raketnim napadima. Primeri dokumentovani od strane +972 ukazuju da novinari često ne mogu da prikažu prave ciljeve i štetu, dok su poslednji napadi u Tel Avivu doveli do nekoliko lakših povreda.
Raketne pretnje iznad, tišina ispod: Strah i cenzura guše protivljenje ratu u Izraelu
Emergency personnel work next to a damaged car at a site following Iranian missile barrages in central Israel, amid the US-Israel conflict with Iran, in Tel Aviv, Israel [Ronen Zvulun/Reuters]
Dok se sukob koji uključuje SAD, Izrael i Iran nastavlja, svakodnevni život u Izraelu je pod snažnim pritiskom: škole su zatvorene, kulturni programi obustavljeni, a velika okupljanja otkazana po policijskim naređenjima.
Javni prostor nije samo formalno sužen — on se samonametnuto povlači pod pritiskom stalne pretnje raketnim napadima i straha od mogućih udara. Aktivisti izraelsko-arapske grupe Zazim i drugi organizatori kažu da su građani preumorni i preplašeni da bi učestvovali u protestima, dok policija strogo nadzire okupljanja i često traži da se raziđu kada zaore sirene ili se skupovi ocene kao rizični.
"Deca ne idu u školu, dok poslodavci insistiraju da roditelji idu na posao," kaže Raluca Ganea, suosnivačica i izvršna direktorka Zazima. "Svakodnevne raketne uzbune i neispavanost deluju kao priručnik za suzbijanje protesta."
Oni koji javno izraze protivljenje ratu često bivaju označeni i izopšteni — primer je 19-godišnji Itamar Greenberg, koji tvrdi da mu ljudi povremeno viču "izdajnik" ili "terorista". On dodaje da na univerzitetu njegovo protivljenje ratu prema Iranu biva predstavljano kao prelazak "crvene linije", čak i u kontekstu rasprava o mogućnoj šteti po izraelske taoce.
Poseban pritisak stiže i sa medijske strane: nove ratne restrikcije uvedene 5. marta ograničile su šta se sme objavljivati o iranskim raketnim napadima — gde su pale rakete i kakvu štetu su nanele. Izraelski novinari tvrde da su mnogi udari gotovo potpuno neizveštavani zbog tih pravila.
Magazin +972 dokumentovao je primere u kojima su novinarima dozvolili da izveštavaju o ostacima koji su pogodili obrazovnu ustanovu, ali im nije bilo dozvoljeno da pomenu da je pravi cilj bio udar iranskom raketom u neposrednoj blizini, niti su im dopušteni pristup tom mestu. U drugom slučaju, novinari su rekli da ih je zaustavio muškarac za kog su verovali da je povezan s bezbednosnom agencijom, dok je policajac sugerisao da bi novinari „ne bi primetili“ stvarni cilj da im nije ukazano.
Meron Rapoport, urednik lista Local Call, kaže da se cenzura, nakon perioda relativnog popuštanja, ponovo zaoštrila: "Ne znamo tačno šta se dešava niti koji su eksplozivi upotrebljeni. Saopštenja IDF-a često govore o udarima na 'nenaseljena područja', što zvuči čudno u gusto naseljenom Tel Avivu."
Iran je lansirao više raketa ka Tel Avivu; neke su izazvale stvarnu štetu ili povrede, bilo direktnim udarom ili padom krhotina nakon presretanja. Poslednji udar izazvao je vazdušnu uzbunu i velike rupe u višespratnici. Izraelska hitna služba Magen David Adom izvestila je da je šest osoba lakše povređeno na četiri različita mesta.
Novinari i aktivisti upozoravaju da, dok izraelska javnost pokazuje veliku solidarnost protiv spoljnog neprijatelja, istovremeno raste atmosfera samocenzure i informativne zatvorenosti — do te mere da, prema nekim komentarima, publika u Iranu ponekad može imati jasniju sliku obima udarâ prema Izraelu nego većina Izraelaca.
Posledice
Strah, policijski nadzor i medijske restrikcije zajedno ograničavaju mogućnosti javne debate i protestnih akcija, što ima posledice za demokratski život i informisanost građana u ratnom dobu.
Pomozite nam da budemo bolji.
