Paul Ehrlich, autor kontroverzne knjige The Population Bomb, umro je u 93. godini, ostavljajući za sobom nasleđe jedne od najglasnijih, ali i najpogrešnijih prognoza o globalnoj gladi. Umesto masovne gladi tokom 1970-ih, svetska proizvodnja hrane porasla je zahvaljujući Zelenu revoluciju, trgovini i inovacijama, dok su smrtni slučajevi od velike gladi pali za oko 99%. Ehrlichove ideje snažno su uticale na politike kontrole rađanja, ali nisu predvidele ljudsku sposobnost za prilagođavanje i tehnološki napredak.
Jedna Od Najpoznatijih I Najpogrešnijih Prognoza: Paul Ehrlich I "Population Bomb"
25th September 1974: Children helping to serve the meagre rations in a camp for starving Bangladeshi who wait for hours to get a glass of milk, their daily ration. (Photo by Keystone/Getty Images)Getty Images
Paul Ehrlich, autor kontroverzne knjige The Population Bomb, preminuo je u 93. godini. Njegove zastrašujuće prognoze o neposrednoj globalnoj gladi i masovnim smrtnim ishodima bile su glasne, uticajne i — kako se pokazalo — duboko netačne. Ovaj tekst preispituje šta je Ehrlich tvrdio, kako su njegove ideje uticale na politiku i zašto stvarnost izgleda drugačije.
Šta je Ehrlich tvrdio?
Borba da se nahrani čitavo čovečanstvo je završena.
U knjizi iz 1968. Ehrlich je predviđao da će tokom 1970-ih stotine miliona ljudi umreti od gladi i da će se globalna stopa smrtnosti značajno povećati. U javnim istupima izneo je i ekstremne tvrdnje: da se može kladiti da Engleske neće biti do 2000. godine, a da će SAD uvesti kartice za vodu do 1974. i za hranu do 1980. — čak je tvrdio da će 65 miliona Amerikanaca umreti od gladi.
Kako su prognoze uticale?
Ehrlich je postao medijska ličnost i intelektualni autoritet: pojavljivao se na televiziji i naslovnicama. Njegov pesimizam dao je intelektualni izgovor za politike zasnovane na ograničavanju rađanja — od obaveznih sterilizacija u Indiji 1970-ih do kineske politike jednog deteta, koja je dovela do prisilnih abortusa i sada stvara demografske probleme.
Šta se zaista dogodilo?
Umesto predviđene katastrofe, svet je prošao kroz dramatičan porast proizvodnje hrane i pad gladi. Dok je globalno stanovništvo poraslo sa oko 3,5 milijarde (1968) na oko 8,1 milijardu danas, smrtni slučajevi uzrokovani velikim glađu pali su za oko 99%. Udeo pothranjenih smanjio se sa procenjenih 30–35% 1970-ih na oko 10% u poslednjoj deceniji. Ključni faktori bili su Zelena revolucija (predvođena Normanom Borlaugom), poboljšane poljoprivredne prakse, međunarodna trgovina hranom i brže humanitarne reakcije.
Lekcije i posledice
Ehrlichova glavna greška bila je potcenjivanje ljudske sposobnosti za inovaciju i prilagođavanje. Njegov pristup je često tretirao ljude kao problem, a ne kao rešavaoce problema — perspektiva koja je olakšala podršku za prisilne i antihumane politike. Danas su većine suvremenih nestašica hrane povezane više sa ratom i političkom krizom nego sa opštim iscrpljenjem resursa.
Zaključak: Ehrlich je bio u pravu da postoji izazov u upravljanju rastućom populacijom i resursima, ali njegova apokaliptična predviđanja nisu uzela u obzir tehnički napredak, globalnu trgovinu i prilagodljive politike. Svetska istorija poslednjih pola veka pokazuje da su inovacije i međunarodna saradnja umnogome ublažile ono što je on smatrao neminovnim krajem.
Napomena: Statistički podaci u tekstu preuzeti su iz analitičkih procena o trendovima u proizvodnji hrane i pothranjenosti od 1960-ih do danas.
Pomozite nam da budemo bolji.
