Tim sa Cornell Univerziteta predvodio je izradu kataloga od 45 stjenovitih egzoplaneta u nastanjivim zonama, od preko 6.000 poznatih egzoplaneta. Korišćeni su podaci iz Gaia misije i NASA-inog Arhiva egzoplaneta kako bi se preciziralo koliko zvezdane energije svaki svet prima. Katalog cilja da usmeri buduća posmatranja biosignatura (npr. teleskopom James Webb) i uključuje sisteme poput TRAPPIST-1, LHS 1140 b i Proksima Kentauri b.
45 egzoplaneta koje su najbolje mete za potragu za vanzemaljskim životom
An artist's interpretation of the TRAPPIST-1 planetary system. | Credit: NASA/JPL–Caltech
Astronomi su sa više od 6.000 poznatih egzoplaneta suzili listu obećavajućih kandidata na 45 stjenovitih svetova koji se nalaze u nastanjivim zonama svojih zvezda — područjima gde temperature mogu dozvoliti postojanje tečne vode na površini. Ovaj katalog je zamišljen kao praktičan vodič za buduća posmatranja i nalaženje biosignatura, a ne kao iscrpan spisak svih mogućih nastanjivih planeta.
Kako je stvoren katalog
Tim predvođen Lisom Kaltenegger iz Carl Sagan Instituta na Univerzitetu Kornel koristio je podatke iz Gaia misije (sada arhivirane) i NASA-inog Arhiva egzoplaneta kako bi preciznije izračunao količinu zvezdane energije (instaliranu fluks) koju svaka planeta prima — ključni parametar za procenu da li je svet pretopao, prehladan ili potencijalno nastanjiv.
Šta je cilj studije
Autori nisu hteli samo da označe koje planete bi mogle da podrže život; cilj je bio razjasniti granice nastanjivosti. Zato su u katalog uvrstili i svetove koji pomeraju granice — planete koje primaju energije između onoga što dobijaju Venera i Mars u našem Sunčevom sistemu, kao i one sa izraženom orbitalnom ekscentričnošću.
A diagram showing the 45 potentially habitable exoplanets in a new catalog. | Credit: Gillis Lowry/Pablo Carlos Budassi
"Znamo da je Zemlja nastanjiva, dok Venera i Mars nisu. Možemo iskoristiti naš Sunčev sistem kao referencu da tražimo egzoplanete koji dobijaju količine zvezdane energije između onoga što dobijaju Venera i Mars," izjavila je koautorka Abigail Bohl.
Posmatanja ovih planeta mogu pomoći naučnicima da razumeju kada i kako nastanjivost biva izgubljena — koliko energije je previše, kolika ekscentričnost još dozvoljava stabilne uslove i koji faktori utiču na očuvanje ili gubitak atmosfere.
Najzanimljiviji kandidati
Među istaknutim ciljevima nalaze se:
- TRAPPIST-1 — sistem udaljen ~40 svetlosnih godina sa nekoliko Zemlji sličnih stjenovitih planeta. Neki od tih svetova mogu biti tidally zaključani (stalno okrenuti jednom licu ka zvezdi), ali se sistem i dalje smatra važnom meteom za traženje tečne vode i biosignatura.
- LHS 1140 b — veća i gušća "super-Zemlja" udaljena ~48 svetlosnih godina; sa masom preko pet puta većom od Zemljine mogla bi biti bogata vodom i predstavljati veliki cilj za spektroskopska ispitivanja atmosfere.
- Proxima Centauri b — planeta oko našeg najbližeg zvezdanog suseda na 4,25 svetlosnih godina; i dalje je intrigantna, mada postoje zabrinutosti zbog intenzivnih zvezdanih bljeskova koji mogu da oštete ili uklone atmosferu.
Šta sledi
Katalog ne samo da navodi potencijalne mete već i preporučuje koje planete su najbolje za različite tehnike posmatranja — od transmisione spektroskopije do direktnog snimanja. To pomaže instrumentima kao što je James Webb Space Telescope i drugim narednim opservatorijama da ciljano traže biosignature i time efikasnije troše vreme teleskopa.
Studija je objavljena u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society 19. marta.
Pomozite nam da budemo bolji.
