Bab el‑Mandeb je uski, ali izuzetno važan morski prolaz koji povezuje Crveno more i Zaljev Aden i igra ključnu ulogu u globalnoj trgovini i transportu nafte. Prolaznost kroz Sueski kanal i Bab el‑Mandeb znatno je opala nakon napada Huti pobunjenika, dok je izvoz iz saudijskog terminala Yanbu porastao na oko četiri miliona barela dnevno. Region je jako militarizovan, a Iran je zapretio da će ciljati plovidbu u Crvenom moru ako dođe do kopnene operacije ili agresivnijih pomorskih manevara protiv Teherana.
Bab el‑Mandeb Pod Pretnjom: Zašto Je Tjesnac Kritičan Za Svetsku Trgovinu
Infographic showing the key points of global maritime transport (Julie PEREIRA)(Julie PEREIRA/AFP/AFP)
Donosimo pregled ključnih činjenica o tjesnacu Bab el‑Mandeb — uskom prolazu na južnom kraju Crvenog mora koji je u poslednje vreme pod sve većim bezbednosnim pritiskom.
Ulaz u Crveno more
Tjesnac Bab el‑Mandeb (arapski "Kapija suza") povezuje Crveno more sa Zaljevom Aden i Indijskim okeanom. Dug je oko 100 km, širok približno 30 km i odvaja Jemen na Arabijskom poluostrvu od Džibutija i Eritreje na Rogu Afrike.
Strategija trgovačkog puta
Crveno more i Sueski kanal predstavljaju jednu od glavnih pomorskih veza između Evrope i Azije. Tankeri i teretni brodovi iz Indijskog okeana prolaze kroz Bab el‑Mandeb kako bi nastavili kroz Crveno more do Sueskog kanala i Sredozemlja, i obratno.
Prema izveštaju Uprave Sueskog kanala, oko 26.000 brodova je prošlo kroz kanal 2023. godine, ali je broj transita pao na oko 12.700 do 2025. usled napada Huti pobunjenika na plovidbu u regionu.
Ključni naftni koridor
Američka Uprava za energetsku informaciju (EIA) procenila je da je oko 12% svetskih pošiljki nafte prolazilo kroz Bab el‑Mandeb u prvoj polovini 2023. godine. Podaci EIA pokazuju da je obim nafte koji je prolazio tjesnacem u prvoj polovini 2025. bio manji od polovine količina zabeleženih 2023.
Istovremeno, zbog zategnutosti u Hormuzu i ograničenja iz te oblasti, izvoz sa saudijskog crvenomorskog terminala Yanbu je, prema procenama analitičara i grupe Rystad Energy, porastao na rekordnih oko četiri miliona barela dnevno.
Militarizovana zona
Region oko Bab el‑Mandeb jedan je od najviše militarizovanih delova sveta. Sjedinjene Države i Francuska imaju značajne vojne kapacitete u Džibutiju, a Kina je 2017. otvorila svoju prvu prekomorsku bazu u toj zemlji.
Nakon eskalacije sukoba u regionu krajem 2023. i početkom 2024. godine, Huti su zapretili napadima na plovidbu prema izraelskim lukama i pojačali napade na brodove u Crvenom moru. Kao odgovor, Evropska unija je 2024. pokrenula pomorsku operaciju Aspides radi zaštite trgovinskog saobraćaja, a SAD i Velika Britanija su izvele udare na ciljeve povezane sa napadima na brodove.
Iranska pretnja i regionalna napetost
Napetost u regionu je porasla nakon niza udara i kontraudara početkom 2024. godine. Iranske vlasti i saveznici su u više navrata upozoravali da bi mogli da ciljaju pomorsku plovidbu u Crvenom moru ako Sjedinjene Države ili njihovi saveznici pokrenu kopnene operacije protiv Irana ili intenziviraju pomorske maneuvre u Persijskom zalivu.
"Tjesnac Bab el‑Mandeb spada među najstrategičkije tjesnance na svijetu, i Iran ima i volju i sposobnost da predstavlja potpuno vjerodostojnu prijetnju protiv njega," naveo je jedan neimenovani izvor koji je citiran u iranskim medijima.
Transportni ekonom iz ING banke procenjuje da je aktuelna preusmeravanja i strah od zastoja dovelo do povećanja tanker‑prometa kroz Bab el‑Mandeb za nekoliko brodova dnevno, što, iako numerički malo, predstavlja značajnu promenu za logistiku i tržište nafte.
Šta to znači za globalnu trgovinu
Svako dalje pogoršanje bezbednosne situacije u oblasti Bab el‑Mandeba može da dovede do dužih ruta, viših troškova osiguranja i poremećaja u snabdevanju energetskim sirovinama i robom koje zavise od tranzita kroz Sueski kanal.
Pomozite nam da budemo bolji.
