Japanska vlada će privremeno dozvoliti pun rad starijih termoelektrana na ugalj tokom naredne fiskalne godine, kako bi ublažila energetsku krizu nastalu zbog rata na Bliskom Istoku. Očekivana ušteda LNG-a iznosi oko 500.000 tona. Stručnjaci za klimu upozoravaju da takav potez može ugroziti cilj gašenja neefikasnih ugaljnih pogona do 2030. i dodatno produžiti zavisnost od fosilnih goriva.
Japan Privremeno Pojačava Rad Ugaljnih Elektrana Zbog Rata Na Bliskom Istoku
Isogo Thermal Power Station, a a coal-fired power plant operated by J-POWER, and Minami-Yokohama Thermal Power Station, a natural gas-fired thermal power plant operated by JERA, are seen in Yokohama, Kanagawa Prefecture (Kazuhiro NOGI)(Kazuhiro NOGI/AFP/AFP)
Japanska vlada planira privremeno da ukine ograničenja rada termoelektrana na ugalj kako bi ublažila energetsku krizu izazvanu ratom na Bliskom Istoku, saopštili su zvaničnici.
Plan je predstavljen i odobren na sastanku panela nezavisnih stručnjaka, navodi Ministarstvo industrije na svojoj veb stranici. Sastanak je bio prenošen uživo.
Zašto ova mera? "S obzirom na trenutnu situaciju na Bliskom Istoku koja utiče na cene goriva, smatramo da raste neizvesnost u vezi sa budućim snabdevanjem ukapljenim prirodnim gasom (LNG)", rekao je zvaničnik ministarstva na sastanku. Dodao je da će povećanje rada ugaljnih postrojenja pomoći da se obezbedi pouzdano i stabilno snabdevanje električnom energijom.
Do sada su dobavljači električne energije morali da ograniče stopu rada većih i manje efikasnih termoelektrana na ugalj na najviše 50%. Prema novom planu, vlada namerava da dozvoli njihovo potpuno pokretanje na period od oko jedne godine, počev od novog fiskalnog perioda u aprilu.
Uticaj na miks energije: Japan se oslanja na termoelektrane za oko 70% proizvodnje električne energije. Od ukupne proizvodnje, procenjuje se da ugalj čini približno 30%, ukapljeni prirodni gas (LNG) oko 30%, dok naftni derivati čine oko 7%.
Zvaničnik je ocenio da će privremeno pojačano oslanjanje na ugalj dovesti do uštede LNG-a od približno 500.000 tona tokom predviđenog perioda.
Kritike i zabrinutost: Yoko Mulholland iz klimatskog think-tanka E3G upozorava da ukidanje ograničenja može "produbiti rizik da Japan neće ispuniti cilj gašenja neefikasnih ugaljnih pogona do 2030. godine". Prema njenim rečima, takav korak može dodatno zacementirati zavisnost od fosilnih goriva i odložiti prelazak na obnovljive izvore, koji bi trebalo da budu strateška nacionalna imovina.
Regionalni kontekst: Nakon što je sukob na Bliskom Istoku naveo Iran da delimično zatvori ključni Hormuški moreuz i da napada energetske objekte u Zalivu, više azijskih zemalja je poseglo za većim korišćenjem uglja. Južna Koreja planira da podigne kapacitete ugaljnih postrojenja i poveća rad nuklearnih elektrana, dok su i Filipini razmatrali povećanje proizvodnje iz ugaljnih elektrana kako bi održali niske cene struje tokom smetnji u isporukama gasa.
Uvoz i rezerve: Japan je peti najveći uvoznik nafte u svetu, sa više od 90% uvoza iz regiona Bliskog Istoka, dok oko 10% uvoza LNG-a potiče iz istog regiona. Prema Agenciji za prirodne resurse i energiju, Tokio kupuje skoro 80% svog uglja iz Australije i Indonezije. U četvrtak je vlada takođe saopštila da je počela sa dodatnim otpuštanjem dela svojih strateških naftnih rezervi kao odgovor na prekide u snabdevanju.
Zaključak: Mera je privremeno rešenje za kratkoročnu energetsku stabilnost, ali podstiče zabrinutost zbog klimatskih ciljeva i dugoročnih planova za dekarbonizaciju.
Pomozite nam da budemo bolji.
