Studija tima sa Delft University predlaže da veliki, vrući uzgonski stup ispod regiona Tharsis menja raspodelu mase na Marsu i doprinosi blagom ubrzanju njegove rotacije. Analize podataka s InSight-a, poređene sa merenjima Viking landera, pokazuju da se marsovski dan svake godine skraćuje za delove milisekunde. Autori pozivaju na posvećenu gravitacionu misiju kako bi se hipoteza proverila i preciznije mapirala unutrašnja dinamika planete.
Tajne Marsa: „Anomalija Negativne Mase“ Ispod Tharsisa Može Skraćivati Marsovski Dan
Scientists say they've come up with an explanation for the acceleration of Mars' rotation after spotting a "negative mass anomaly."
NASA-in lander InSight napravio je neočekivano otkriće dok je beležio seizmičku aktivnost Marsa. Nakon što su naučnici analizirali višegodišnje podatke sa InSight-a i uporedili ih sa merenjima Viking landera iz 1970-ih, ustanovljeno je da se rotacija Marsa blago ubrzava — marsovski dan se svake godine skraćuje za delove milisekunde.
U studiji objavljenoj u časopisu Journal of Geophysical Research: Planets, tim sa Delft University u Holandiji predlaže objašnjenje: ispod velike vulkanske oblasti Tharsis mogao bi da postoji veliki, vrući i uzgonski stup u plaštu — tzv. „anomalija negativne mase“ — koji menja raspodelu unutrašnje mase planete i time utiče na njenu rotaciju.
„Površina Marsa je veoma stara i prikazuje mnoge složene, često slabo razumljive procese koje možemo početi razotkrivati kombinovanjem podataka o unutrašnjosti i površini“, rekao je prvi autor rada Bart Root za Live Science. „Razumevanje Marsa pomoći će boljem sagledavanju istorije celog Sunčevog sistema.“
Tim je pokušao da objasni i asimetriju Marsove površine — zašto je jedna hemisfera ispresecana ogromnom, geološki aktivnom regijom Tharsis, domom najvećih vulkana u Sunčevom sistemu. Prema računarskim simulacijama, uzgonski stup ispod Tharsisa može gurati manje gust materijal naviše, formirajući džepove rastopljenog kamena koji vremenom probijaju koru i stvaraju vulkanske izbočine.
„Anomalija negativne, odnosno manje guste mase će se podizati i udarati u litosferu Marsa, uvodeći džepove rastopljenog materijala koji mogu prodrijeti kroz koru i eruptirati kao vulkani“, rekao je Root za Live Science. Litosfera Marsa je debela oko 500 km.
Autori dalje objašnjavaju kako ovaj proces može doprineti sporom ubrzavanju rotacije: podizanje lakšeg materijala na ekvatoru zahteva da teži (gušći) materijal ide dublje i bliže rotacionoj osi. To je analogno klizaču koji skuplja ruke tokom piruete i time ubrzava obrtanje.
„Ako negativna masa teče nagore, nešto teže mora ići dole; budući da se anomalija nalazi u ekvatorijalnom delu, teži materijal ide bliže osi rotacije, pa se rotacija ubrzava“, objasnio je Root.
Ovo sugeriše da je unutrašnjost Marsa možda aktivnija nego se ranije mislio i da i danas može postojati dovoljno energije za kretanje velikih plamenova stotinama kilometara ispod površine. Međutim, istraživači naglašavaju da su potrebna dodatna merenja i opsežnija modeliranja da bi se hipoteza potvrdila.
Šta sledeće?
U radu autori pozivaju na posvećenu gravitacionu misiju na Mars koja bi mogla precizno mapirati promene u unutrašnjoj raspodeli mase i dati konačne dokaze za ili protiv postojanja ovog uzgonskog stupa. Takve misije bi dodatno unapredile naše razumevanje geološke i termalne istorije Crvene planete.
Više o Marsu: Naučnici pronašli dokaze o drevnoj tropskoj oazi na Marsu
Pomozite nam da budemo bolji.
