MIT tim je razvio implant koji enkapsulira ćelije pankreasa i održava ih pomoću ugrađenog generatora kiseonika i bežičnog napajanja. Kod miševa su ćelije preživele najmanje tri meseca. Istraživači ciljaju da produže radni vek ćelija sa meseci na godine. Ako uspe, metoda bi mogla smanjiti potrebu za imunosupresijom i čestim injekcijama insulina i omogućiti dugoročnu proizvodnju terapijskih proteina unutar tela.
Prvo mini-jetre, sad i „bonus“ pankreas — MIT razvio implant koji može vratiti proizvodnju insulina
Pre nekoliko nedelja pisali smo o obećavajućim mini-jetra napravljenim od pravih hepatocita. Sada stiže nova studija iz MIT-a koja ponovo koristi ideju implantabilnih živih ćelija — ali ovoga puta u cilju vraćanja proizvodnje insulina kod osoba sa dijabetesom tipa 1.
Šta su istraživači razvili?
Istraživači iz Koch Institute for Integrative Cancer Research i Institute for Medical Engineering and Science na MIT‑u predstavili su mali implant koji enkapsulira Langerhansova ostrvca pankreasa (ćelije koje proizvode insulin). Uređaj štiti ćelije od imunog odbacivanja, istovremeno im obezbeđujući kiseonik i energiju zahvaljujući ugrađenom mini‑generatoru kiseonika i bežičnom napajanju preko antene na koži. Rad je objavljen u časopisu Device.
Kako uređaj radi?
Ovo je ključna tehnologija: ostrvca se postavljaju u perforiranu kapsulu koja fizički odvaja ćelije od direktnog kontakta sa imunim ćelijama domaćina. Pošto ćelije nemaju direktan pristup krvi, tim je razvio minijaturni generator kiseonika koji koristi membranu za razmenu protona (proton-exchange membrane) da iz vodene pare u telu razloži molekule na kiseonik i vodonik. Kiseonik prolazi kroz permeabilnu membranu do ćelija, dok vodonik bezbedno difundira iz sistema. Uređaj dobija energiju bežično preko spoljašnje antene na koži.
Rezultati i naredni koraci
U predkliničkim ispitivanjima na miševima implant je održao ostrvca živim najmanje tri meseca. Istraživači planiraju da optimizuju dizajn kako bi produžili funkciju na godine umesto meseci i da testiraju bezbednost i efikasnost u većim animalnim modelima pre kliničkih ispitivanja kod ljudi.
„Verujemo da ove tehnologije mogu pružiti dugoročan način lečenja tako što će stvarati lekove u telu umesto van njega,“ rekao je Daniel Anderson, glavni autor studije.
Zašto je ovo važno?
Ako se potvrdi i bezbedno primeni kod ljudi, ovakav pristup bi mogao značajno smanjiti potrebu za stalnom upotrebom imunosupresiva i učestalim injekcijama insulina kod osoba sa tipom 1 dijabetesa. Šira primena iste ideje mogla bi omogućiti implantacije ćelija koje u telu kontinuirano proizvode terapijske proteine ili antitela za druge bolesti.
Za kontekst: gotovo 40 miliona Amerikanaca živi sa nekim oblikom dijabetesa, a oko 1,8 miliona ima tip 1 — populacija koja bi najviše imala koristi od pouzdane, dugoročne proizvodnje insulina. Ipak, pre nego što ova tehnologija postane klinčki dostupna, potrebna su dodatna istraživanja radi potvrde dugotrajne funkcije i bezbednosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
