Gde poslati pravu „Hail Mary“ letelicu? Nova studija otkriva najperspektivnije egzoplanete

U filmu Project Hail Mary čovek šalje interstelarnu letelicu u sistem Tau Ceti da bi spasao Zemlju — a ključ je mikroorganizam sa te daleke planete. Ipak, koliko je verovatno da Tau Ceti zaista skriva život? Nova studija pokušava da odgovori na to pitanje i da pokaže gde bi bilo najpametnije tražiti žive svetove.

Koji su kriterijumi za potragu?

Rad objavljen u Monthly Notices of the Royal Astronomical Society izdvojio je 45 egzoplaneta sa najvećim potencijalom za život i dodatnih 24 „na ivici“ nastanjivosti. Istraživači se vode dvema osnovnim zahtevima: planeta treba da bude stena (ili barem ima površinu pogodnu za život kakav poznajemo) i da se nalazi u takozvanoj nastanjivoj zoni — oblasti oko zvezde u kojoj može postojati tečna voda.

A diagram depicting habitable zone boundaries across star type with rocky exoplanets. | Credit: Gillis Lowry/Pablo Carlos Budassi

Kako otkrivamo egzoplanete?

Astronomi uglavnom koriste dve tehnike: metodu tranzita, gde se meri koliko zvezda zatamni dok planeta prolazi ispred nje, i metodu radialne brzine ("klimanje" zvezde) koja detektuje gravitacione uticaje planeta na zvezdu. Manje i hladnije zvezde olakšavaju pronalazak stenovitih planeta jer je signal izraženiji.

Koji sistemi izgledaju najperspektivnije?

Autori studije navode nekoliko posebno zanimljivih meta:

An artist's impression of a theoretical planet orbiting a different type of star, which could cause microbes and plants on the planet's surface to reflect very different colors from Earth’s green forests. | Credit: Gillis Lowry

• TRAPPIST‑1 — mali crveni patuljak koji ima sedam stenovitih planeta; neki od njih su u nastanjivoj zoni. Planete u ovom sistemu otkrivene su između 2016. i 2017. godine, a sistem je jedna od glavnih meta za studije teleskopom James Webb.
• Proxima Centauri — naš najbliži zvezdani sused (oko 4,25 svetlosne godine) za koji je potvrđen bar jedan planet u nastanjivoj zoni (Proxima b). Zbog blizine, sistem je izuzetno privlačan za buduće studije i konceptualne interstelarne misije.
• TOI‑715 — crveni patuljak na oko 139 svetlosnih godina udaljenosti, sa super‑Zemljom TOI‑715 b (otprilike tri puta masa Zemlje) koja leži u nastanjivoj zoni, ali je trenutno previše dalek za blisku interstelarnu misiju.

Planete „na ivici“ nastanjivosti

Pored 45 planeta u klasičnoj nastanjivoj zoni, tim je identifikovao još 24 koja su „na ivici" — ne moraju nužno imati tečnu vodu u uobičajenim uslovima, ali bi zbog drugih faktora (atmosfera, unutrašnja toplota, egzotični hemijski putevi) i dalje mogle podržavati život ili neobične oblike života.

Lisa Kaltenegger: „Treba da ciljamo najverovatnije lokacije, ali i da sačuvamo kreativnost—inače možemo da propustimo izuzetna otkrića.“

Studija podseća da više od 6.000 otkrivenih egzoplaneta ne znači da su svi pogodni za život — mnogo najlakše otkrivenih su „hot Jupiteri“, veliki gasni divovi blizu svojih zvezda koji praktično isključuju život kakav poznajemo. Zato su manji, hladniji zvezdani sistemi gde su stenovite planete lakše detektovati posebno važni.

Uprkos popularnim pričama (kao u Project Hail Mary), mnogo zvučnijih kandidata za život se nalazi oko crvenih patuljaka i najbližih zvezda — i baš ti sistemi bi trebalo da budu prioritet za dalja posmatranja i buduće misije.

Zaključak: Studija pomaže da se fokusiraju resursi na najperspektivnije mete — ali otvorenost za neočekivano ostaje ključna.