Novo istraživanje pokazuje da hyperscaleri mogu podići temperaturu površine tla u proseku za 3,6°F (~2,0°C), a u ekstremnim slučajevima i do 16°F (~8,9°C), sa efektom koji doseže oko 6,2 milje (~10 km). Autori su analizirali ~8.400 velikih centara i procenjuju da promenom može biti pogođeno više od 340 miliona ljudi. Mehanizam zagrevanja nije potvrđen — mogući uzroci su otpadna toplota, zagrevanje zgrada i lokalni efekti urbanih toplotnih ostrva — pa stručnjaci pozivaju na dodatna peer‑review istraživanja.
Istraživanje: Gigantski centri podataka stvaraju „toplotna ostrva“ — temperatura raste i do 16°F (~8,9°C)
Getty / Futurism
Novo istraživanje sugeriše da veliki data centri — tzv. hyperscaleri — emituju toliko toplote da podižu temperaturu površine tla na udaljenostima od nekoliko kilometara, ponekad i znatno: prosečno za oko 3,6°F (~2,0°C), a u ekstremnim slučajevima i do 16°F (~8,9°C).
Ključni nalazi
Autori studije (rad koji još nije prošao peer‑review) analizirali su oko 8.400 velikih data centara širom sveta. Poređenjem satelitskih podataka o temperaturi površine tla tokom poslednjih 20 godina sa datumima početka rada centara, uočili su jasan obrazac povećanja lokalnih temperatura nakon puštanja objekata u rad. Efekat se oseća na udaljenostima do oko 6,2 milje (≈10 km), a istraživači procenjuju da ovim promenama može biti izloženo više od 340 miliona ljudi.
Primeri i razmera
U tekstu se navodi nekoliko regiona u kojima je trend primetan, poput meksičkog Bajio i Aragon u Španiji, gde su zabeleženi porasti slični prosečnim vrednostima iz studije. Kao ilustracija skale ulaganja i potrošnje, primer je Meta‑in centar "Hyperion" — trošak oko 27 milijardi dolara i očekivani kapacitet od 5 GW, što se u potrošnji energije može porediti sa radom desetak termoelektrana na gas.
Kako nastaje zagrevanje — otvoreno pitanje
Mehanizam koji izaziva ovaj efekat nije jednoznačno utvrđen. Mogući uzroci uključuju:
- otpadnu toplotu koja direktno potiče od računarskih sistema i hlađenja;
- toplotu koju apsorbuju krovovi i fasade zgrada (posebno kada su velike betonske površine izložene suncu);
- lokalne promene u korišćenju zemljišta i mikroklimatskim uslovima — slične efektu poznatom kao "urbano toplotno ostrvo".
Stručnjaci iz Cambridgea i drugih institucija navode da su potrebna dodatna istraživanja da bi se razjasnio relativni doprinos ovih faktora.
Reakcije stručnjaka
Andrea Marinoni, glavna autorka i istraživačica iz grupe Earth Observation na Univerzitetu Cambridge, upozorila je da centri podataka "mogu imati dramatičan uticaj na društvo" u pogledu životne sredine, zdravlja i ekonomije.
Ralph Hintemann, viši istraživač u Borderstep Institute, nazvao je dobijene cifre "zanimljivim, ali vrlo visokim" i pozvao na verifikaciju rezultata.
Chris Preist (Univerzitet u Bristolu) ističe da je neophodno razlikovati toplotu koja dolazi iz samih računarskih procesa i hlađenja od one koju proizvodi zgrada i sunčeva energija — ovo podseća na već proučavane efekte urbanih toplotnih ostrva.
Pojedini kritičari, poput pisca Andyja Masleyja, snažno osporavaju metodologiju i zaključke, navodeći da satelitski podaci mogu reflektovati greške u tumačenju efekata sunčevog zagrevanja zgrada. Takve kritike dodatno naglašavaju potrebu za nezavisnom verifikacijom.
Širi kontekst i preporuke
Bez obzira na tačan mehanizam, autori i komentatori slažu se da se ne sme izgubiti iz vida širi klimatski uticaj: emisije iz proizvodnje električne energije i dalje predstavljaju ključni problem vezan za data centre. Istraživanje ukazuje na potrebu za strateškim planiranjem lokacija, boljim hlađenjem i projektovanjem zgrada, kao i za merama ublažavanja uticaja na lokalne zajednice.
Zaključak
Studija podiže važno pitanje lokalnih i regionalnih posledica ekspanzije hyperscalera. Konačni zaključci i preporuke zaviseće od daljih, peer‑review istraživanja koja će secirati uzroke i ponuditi konkretne smernice za regulaciju i dizajn centara podataka.
Pomozite nam da budemo bolji.
