Hormuški moreuz je ključna pomorska ruta širine ~48 km kroz koju prolazi oko 25% svetske pomorske trgovine nafte. Nastao je sudarom Arapske i Evroazijske ploče pre ~35 miliona godina, a porast nivoa mora posle poslednjeg ledenog doba oblikovao je današnji prolaz. Musandam izlaže jedne od najboljih ophiolitnih sekvenci na svetu, dok su isti tektonski procesi stvorili ogromne rezerve nafte u regionu.
Hormuški moreuz: geološko čudo koje drži četvrtinu globalne naftne trgovine
The Strait of Hormuz is narrow waterway connecting the Persian Gulf and the Gulf of Oman. It’s also a geological marvel where you can see evidence of the collision of two continents, says Mike Searle, professor of Earth Sciences at Oxford University’s Worcester College.J Marshall - Tribaleye Images, Alamy Stock Photo
Hormuški moreuz — uzak prolaz od oko 30 milja (približno 48 km) između Persijskog zaliva i Omanskog zaliva — nije samo strateški važan; to je i geološki spektakl. Oko četvrtine svetske pomorske trgovine nafte prolazi kroz ovaj uski kanal, zbog čega svaki poremećaj može izazvati velike posledice po globalnu ekonomiju.
Geologija na delu
Hormuz je jedno od retkih mesta na Zemlji gde se jasno vidi sudar kontinenata — Arapske i Evroazijske tektonske ploče. To objašnjava prof. Mike Searle (Worcester College, Univerzitet Oksford) i Mark Allen (Univerzitet Durham). Tranzicija se ogleda od Zagros planina na severu do Musandam poluostrva na jugu.
Musandam je poznat po strmim, tamnim stenskim liticama i zupčastoj obali nastaloj potapanjem rečnih dolina. Posebno je vredan zbog izuzetno dobro eksponiranih ophiolita — delova stare okeanske kore i plašta koji su izvučeni na površinu. Searle ističe da je ovo "jedan od najvećih i najboljih ophiolitnih kompleksa na svetu".
Kako je nastao prolaz?
Proces je počeo pre oko 35 miliona godina kada je Arapska ploča počela da se sudara i podvlači pod Evroazijsku. Nekadašnji ocean Tetis postepeno je nestajao, a pritisci su zgusnuli i naborali koru, formirajući planine Zagros. Takvo naboravanje i spuštanje ploče stvorilo je depresiju koja je danas Persijski zaliv i Hormuški moreuz.
Mobile fallback
Pre oko 20.000 godina, tokom poslednjeg glacijalnog maksimuma, Persijski zaliv je bio znatno plitkiji. Kako su ledene sante počele da se tope, nivo mora je porastao i poplavio doline — oblikujući današnji prolaz.
Pejzaži i resursi
Zagros planine pružaju dramatiku: slojevi sedimentnih stena (peskovitih stena, šejla i krečnjaka) i spektakularne strukture koje su "raj" za strukturne geologe. Region je takođe poznat po solnim kupolama i ledištima koja se ponekad ponašaju poput stenskih glečera.
Istovremeno, isti tektonski procesi stvorili su idealne uslove za formiranje ogromnih naftnih i gasnih ležišta u okviru severnog dela Arapske ploče — danas pod Iranom, Irakom i delovima Sirije. To objašnjava zašto je Bliski istok bogat dugovečnim naftnim poljima.
Šta sleduje?
Musandam se i dalje pomera ka severu, i geološki gledano Hormuški moreuz će se postepeno suziti i zatvoriti. Međutim, prema istraživanjima koja je citirao Searle, to se očekuje tek za desetine miliona godina — daleko izvan ljudske vremenske skale.
Zaključak: Hormuz je retka kombinacija strateške važnosti i geološke vrednosti: prolaz koji povezuje globalnu energetsku infrastrukturu i jedinstven prikaz procesa sudara kontinenata.
Pomozite nam da budemo bolji.
