Analiza podataka kineske misije Chang'e 4 otkriva privremeni "kavitet" u protoku galaktičkih kosmičkih zraka između Zemlje i Meseca, gde je protonski fluks u prenoon sektoru orbite manji za oko 20%. Instrument LND pratio je tok kroz 31 lunarnu smenu, a efekat traje približno dva dana. Istraživači ga povezuju s geometrijom Parkerove spirale i međupleanetarnog magnetskog polja koje se privremeno povezuje sa snažnim regionima Zemljinog magnetnog polja. Otkriće bi moglo pomoći u planiranju misija kako bi se smanjila radijaciona izloženost astronauta, ali su potrebna dodatna merenja.
Otkrivena 'šupljina' u protoku kosmičkih zraka između Zemlje i Meseca — Chang'e 4 zabeležio pad od ~20%
Composite of Earth and the Moon from Galileo data. (NASA/JPL/USGS)
Podaci kineske misije Chang'e 4 ukazuju na neočekivanu i privremenu "šupljinu" u protoku galaktičkih kosmičkih zraka (GCR) u prostoru između Zemlje i Meseca. Instrument Lunar Lander Neutron and Dosimetry (LND) zabeležio je značajan pad protoka protona u određenom delu lunarne orbite, što može imati implikacije za planiranje budućih ljudskih misija.
An illustration of the shape of the Sun's magnetic field (purple) rippling out through the Solar System. (Werner Heil, NASA/Wikimedia Commons)
Šta je zabeleženo? Analiza obuhvata 31 lunarnu smenu tokom kojih je LND meren tokom lunarnog dana. Istraživači su u prenoon sektoru orbite — pre lokalnog lunarnog podneva — detektovali smanjenje protonskog fluksa od oko 20% u odnosu na ostale delove orbite. Prolazak kroz ovu zonu traje otprilike dva dana.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Kako se javlja ta "šupljina"?
Istraživači veruju da je uzrok geometrijska konfiguracija međupleanetarnog magnetskog polja (IMF), odnosno Parkerove spirale Sunčevog magnetnog polja. Kada se lokalne IMF linije pod određenim uglom poravnaju sa sistemom Zemlja–Mesec, one mogu "usmeriti" čestice duž linija koje se povezuju sa jačim regionima Zemljinog magnetnog polja. To stvara svojevrsnu GCR "senku" ili kavitet u kojem je fluks protona privremeno smanjen.
A diagram illustrating the formation of the GCR cavity as the lines of the interplanetary magnetic field intersect Earth's. (Shang et al.,Sci. Adv., 2026)
Zašto je to važno?
Galaktički kosmički zraci, pretežno protoni i jezgra helijuma, predstavljaju jonizujuće zračenje koje može oštetiti DNK i povećati rizik od raka, pa su relevantni za bezbednost astronauta. Otkriće pokazuje da GCR fluks nije uvek uniforman i sugeriše da je moguće planirati aktivnosti tako da se iskoriste periodi smanjene izloženosti — na primer, vremenski uskladiti izlaske van letelice (EVA) ili druge kritične operacije.
Ograničenja i naredni koraci: Nalazi su zasnovani na podacima sa jedne lokacije i za period kada je LND mogao da radi (lunarna svetlost). Potrebna su dodatna merenja i širi dataset kako bi se razjasnila prostorna razmera, učestalost i promenljivost kavteta, kao i da li se slični efekti javljaju u blizini drugih magnetizovanih tela u Sunčevom sistemu.
Studija je objavljena u časopisu Science Advances. Otkriće proširuje naše razumevanje međupleanetarnih uslova i može pomoći u razvoju taktika za smanjenje radijacione izloženosti u budućim misijama na Mesec.
Pomozite nam da budemo bolji.
