Teorijski fizičar Michio Kaku, sin budističke majke i hrišćanskog oca, kaže da ga lična pozadina čini dvoumljenim po pitanju postojanja Boga. On smatra da je verovanje u religijskog Boga pitanje vere jer ne postoji nepobitan naučni dokaz. Kaku povezuje biblijski prikaz stvaranja sa modelom Velikog praska, ali naglašava razliku između metafore i dokaza. Takođe ističe da bi buduće tehnologije mogle omogućiti dupliciranje ljudske svesti, što bi otvorilo nova etička i filozofska pitanja.
Michio Kaku O Postojanju Boga: Između Nauke, Vere I Buduće Tehnologije
Scientist takes a swing at big question: Does God exist?
Teorijski fizičar Michio Kaku u razgovoru za emisiju NewsNation Prime na Uskrs otvoreno je govorio o svom odnosu prema pitanju postojanja Boga, ističući da je odrastanje kao sin budističke majke i hrišćanskog oca oblikovalo njegov dvosmislen pogled na duhovnost i verovanje.
Kaku, autor i futurolog poznat po knjizi "The God Equation", kaže da mnogi naučnici, poput Alberta Ajnštajna, koriste pojam "boga" u drugačijem smislu — ne kao personalnog Boga iz religije, već kao metaforu za zakone i poreklo kosmosa.
"Uvek sam osećao tu dvostrukost — pitanje da li postoji Bog ili ne," rekao je Kaku. "Možeš da veruješ ili ne, ali moraš sebi da priznaš: nema definitivnog dokaza. Nemamo 'smoking gun'."
Kaku naglašava da verovanje u religijskog Boga ostaje pitanje vere zato što trenutno ne postoji nepobitan empirijski dokaz. Ipak, on ostaje otvoren za to da se naučna saznanja i religijski narativi ponekad preklapaju ili metaforički opisuju iste pojave.
Creation of the animals, 1518-1519, workshop of Raphael (1483-1520), fresco, Raphael Loggias, Apostolic Palace, Vatican City.
Na primer, Kaku povezuje biblijsko opisivanje stvaranja iz Knjige Postanja sa naučnim modelom Velikog praska: tumači "prvi dan" kao trenutak kada je kosmos započeo svoj razvoj — analogiju koju smatra inspirativnom, ali ne i dokazom religijske tvrdnje.
Što se tiče zagrobnog života, Kaku priznaje neizvesnost: nije siguran da li ljudska svest opstaje posle smrti. Međutim, ističe da tehnološki napredak jednom možda omogući dupliciranje ili emulaciju svesti u mašini, što bi otvorilo nova filozofska i etička pitanja o identitetu i besmrtnosti.
Zaključak: Kaku zadržava naučni skepticizam po pitanju tradicionalnih religijskih tvrdnji o Bogu i zagrobnom životu, ali podržava otvoren dijalog između nauke i vere i ukazuje na buduće tehnologije koje bi mogle promeniti naše razumevanje svesti.
Pomozite nam da budemo bolji.
