Nova analiza u Nature Medicine pokazuje da psihodelici pojačavaju komunikaciju između senzornog i kognitivnog dela mozga, što može objasniti halucinacije i gubitak osećaja sopstva ("ego death"). Studija je obradila preko 500 fMRI skenova od 267 ispitanika i ukazuje na širu integraciju moždanih mreža, ne samo promenu u default mode network. Nalazi sugerišu terapeutski potencijal za depresiju i zavisnosti, ali su potrebna dodatna istraživanja o razlikama između supstanci, uticaju starosti i pola, trajanju efekata i dugoročnim promenama.
Kako psihodelici utiču na mozak: nova analiza otkriva pojačanu komunikaciju između čula i mišljenja
A new analysis broadens our understanding of psychedelics, such as the psilocybin produced by the mushrooms above, and how they affect the brain.Jahi Chikwendiu, The Washington Post/Getty Images
Psihodelici mogu naterati ljude da dožive svet na radikalno drugačiji način — oblici se preobražavaju, zvuci se izobličavaju, a ponekad se gubi osećaj sopstva, poznat kao „ego death“. Ipak, tačan mehanizam u mozgu koji izaziva ove fenomene dugo je ostao nejasan.
Novo, sveobuhvatno istraživanje objavljeno u časopisu Nature Medicine značajno unapređuje razumevanje: istraživači su objedinjavali podatke iz skoro desetak fMRI studija iz SAD, Evrope i Južne Amerike i analizirali više od 500 skenova od 267 ispitanika.
Glavni nalaz
Studija pokazuje da „klasični“ psihodelici (psilocibin, LSD, mezkalin, DMT i ayahuasca) ne ciljaju jednu jedinu zonu, već izazivaju pojačanu komunikaciju između regija koje obrađuju senzorne informacije i onih uključenih u apstraktno, unutrašnje mišljenje. Drugim rečima, granice između percepcije i razmišljanja postaju prorazličene, što može objasniti intenzivne halucinatorne i subjektivne promene.
„Obično je percepcija spoljnog sveta jasno odvojena od naših sećanja i apstraktnog mišljenja. Psihodelici možda zatvaraju taj jaz između unutrašnjeg i spoljnog sveta,“ kaže Manesh Girn, vodeći autor studije.
Zašto je ovo važno
Ovakva šira integracija moždanih mreža može pomoći da se razume kako psihodelična terapija razbija rigidne kognitivne obrasce i povećava fleksibilnost mišljenja — jedan od mogućih mehanizama pomoću kojih ovi lekovi pokazuju terapeutske efekte kod depresije i poremećaja zavisnosti. Studija takođe beleži neuobičajenu aktivnost u regijama povezanima sa osnovnim funkcijama, poput kretanja, što može delimično objasniti preliminarne izveštaje o poboljšanjima nekih simptoma Parkinsonove bolesti nakon terapijskog davanja psilocibina.
Ograničenja i pravci za buduća istraživanja
Iako su rezultati robusniji od ranijih pojedinačnih studija, naučnici upozoravaju na nekoliko važnih ograničenja: većina dostupnih fMRI snimaka obuhvata samo nekoliko minuta pod dejstvom, dok iskustvo često traje sate; postojala je varijabilnost među različitim psihoaktivnim supstancama; a analiza nije detaljno obuhvatila uticaj starosti i pola. Takođe, zbog očiglednih halucinatornih efekata, teško je potpuno „zaslepiti" ispitanike u kontrolisanim ispitivanjima, što može uticati na rezultate. Nije jasno ni koliko promena traje nakon prestanka dejstva leka.
Autori pozivaju na veće, standardizovane i longitudinalne studije koje bi mapirale ceo tok iskustva i eventualne dugoročne promene, kao i na analize koje uzimaju u obzir starosne i polne razlike.
Zaključak: Ova analiza pruža najjači dosadašnji dokaz da psihodelici menjaju način na koji mozak obrađuje informacije — šireći povezanost između čula i kognicije — ali su potrebna dodatna istraživanja pre nego što se precizno razjasni njihov terapeutski potencijal i bezbednost.
Pomozite nam da budemo bolji.
