Trampova pretnja „Dan Mostova“: Može Li Predlog O 45‑Dnevnom Primirju Sprečiti Eskalaciju?

Predsednik SAD Donald Trump zapretio je da će razneti iranske mostove i elektrane ako Teheran ne otvori Hormuški moreuz do zadanog roka, objavljeno je u njegovom postu na platformi Truth Social. Rok koji je postavljen bio je 20:00 po istočnom vremenu (ET) u utorak — što odgovara 00:00 GMT u sredu ili oko 03:30 po lokalnom vremenu u Iranu.

„Utorak će biti Dan Elektrana i Dan Mostova, sve u jednom, u Iranu. Neće biti ništa slično!!!“

Diplomatski napori i predlozi

Sa istekom roka, medijatori‑posrednici — pre svega Pakistan, zajedno sa Egiptom i Turskom — intenzivno rade na mogućim rešenjima koja bi odložila ili sprečila dalju vojnu eskalaciju. Izvori bliski pregovorima potvrdili su za međunarodne medije da je na stolu predlog o 45‑dnevnom prekidu vatre koji bi otvorio vremenski period za direktne ili posredničke pregovore o trajnijem rešenju.

Istovremeno, razmatra se i opcija kraćeg primirja — privremeni prekid sukoba koji ne bi obuhvatao sveobuhvatne mirovne pregovore, već bi služio za izgradnju poverenja i stvaranje uslova za duži dogovor.

Šta bi predlozi podrazumevali

Prema objavama, jedan od ključnih elemenata sporazuma bio bi privremeno ponovno otvaranje Hormuškog moreuza, koji je trenutno ograničen na prolaz brodova iz odabranih država. U zamenu za to, Teheran bi dobio jasno definisan vremenski okvir za dalje pregovore, dok bi strane pokušale da pronađu rešenje o reparacijama, bezbednosnim garancijama i drugim političkim pitanjima.

INTERACTIVE - Strait of Hormuz - March 2, 2026-1772714221

Pravni i humanitarni rizici

Analitičari upozoravaju da bi masovni napadi na civilnu infrastrukturu — poput mostova i elektrana — verovatno predstavljali kršenje međunarodnog humanitarnog prava i mogli bi biti kvalifikovani kao ratni zločini. Do sada su, kako se navodi u izveštajima, ciljani naftni objekti, univerziteti, bolnice i istraživačke institucije, što je dodatno podiglo zabrinutost međunarodne javnosti i stručnjaka za lojalnost pravnim normama tokom oružanih sukoba.

Žrtve i šteta

Prema dostupnim podacima iz izveštaja uključenih medija: više od 2.000 poginulih u Iranu; oko 1.500 u Libanu; preko 100 u Iraku; 24 u Izraelu i 27 u zemljama Zaliva. SAD su, kako se navodi, izgubile 13 pripadnika oružanih snaga, a poslednjih dana izvedena je i rizična spasilačka operacija nakon obaranja vojne letelice F‑15.

Stavovi strana

Iranski zvaničnici su jasno odbacili ultimatum i upozorili da pregovori nijednog momenta ne smeju biti vođeni pod pretnjom ili ucenom. Zvaničnik iz predsedničkog kabineta naveo je da bi Hormuški moreuz bio otvoren jedino uz jasno rešenje oko reparacija za štetu nanetu tokom sukoba.

Sa američke strane, funkcioneri su, preko posrednika, dostavili predloge koji su prema Teheranu delovali „maksimalistički“. Pakistan je zvanično odbio da potvrdi detalje, ali je potvrdio da je mirovni proces u toku.

Perspektiva

Ukoliko bi pregovori doveli do kratkoročnog ili 45‑dnevnog primirja, to bi moglo privremeno smanjiti rizik od daljeg razornog sukoba i otvoriti prostor za diplomatska rešenja. Međutim, veliki su skeptici glede dugoročnog učinka takvog dogovora — posebno zbog ranijih rokova koji su već bili pomerani i zbog straha Irana da dogovor ne postane samo „papirno“ primirje bez stvarnih garancija.

Zaključak: Predlog o 45‑dnevnom primirju predstavlja mogućnost da se izbegne neposredna eskalacija, ali njegova uspešnost zavisi od konkretnosti obaveza, nadzora primene i spremnosti obe strane da pregovaraju bez ultimatuma i pretnji.