Istraživači su prvi put zabeležili snimak verovatno južne spavače ajkule (Somniosus antarcticus) u Južnom okeanu, na oko 500 m dubine, u gotovo zaleđenoj vodi. Materijal snimljen daljinski postavljenom kamerom dovodi u pitanje dosadašnja očekivanja o rasprostranjenosti ajkula u antarktičkim vodama. Stručnjaci upozoravaju da bi pomeranje staništa moglo imati posledice po hranidbene lance i da je potrebno intenzivnije praćenje i dalja istraživanja.
Prvi snimak ajkule u Južnom okeanu otvara pitanja o promenama u antarktičkim ekosistemima
Photo Credit: iStock
Istraživači su po prvi put zabeležili snimak ajkule kako pliva u Južnom okeanu — verovatno južne spavače ajkule (Somniosus antarcticus) — na dubini od oko 500 metara, u vodi čija je temperatura blizu tačke smrzavanja. Materijal je snimljen daljinski postavljenim sistemom za posmatranje dubokog mora i prenet je medijima preko izveštaja Forbes-a.
Zašto je snimak važan
Ovo zapažanje menja dosadašnja očekivanja o rasprostranjenosti ajkula u antarktičkim vodama. Do sada se smatralo da su gotovo zaleđene, veoma hladne vode Južnog okeana manje pogodna staništa za mnoge vrste ajkula. Prvi neposredni snimci ukazuju da neke vrste mogu podneti znatno niže temperature nego što se ranije mislilo.
"Verovatno ima više ajkula tamo nego što mislimo, i ako njihove populacije porastu s otopljavanjem okeana, to bi verovatno bio postepen proces, ali definitivno je nešto što treba pomno pratiti", rekla je dr Rebecca Duncan, polarna morska ekologinja sa University of Technology Sydney, za Forbes.
Šta ovo znači za nauku i očuvanje prirode
Snimak otvara nova pitanja o tome kako se vrste prilagođavaju ekstremnim uslovima i kako klimatske promene utiču na morske ekosisteme. Ako se rasprostranjenost vrsta menja, to može imati domino-efekte kroz hranidbene lance — posebno jer su ajkule često vrhovni grabljivci koji signaliziraju šire promene u zdravlju okeana.
Tehnologija daljinskog posmatranja — od potopljenih kamera do autonomnih podvodnih vozila — postaje sve važnija za prikupljanje podataka bez ometanja prirodnog ponašanja životinja. Takvi podaci pomažu naučnicima da prate prisustvo vrsta, migracione puteve, ponašanje i rane znakove stresa u ekosistemima, što je ključno za planiranje mera očuvanja.
Šta sledi
Naučnici pozivaju na nastavak monitoringa i sistematska istraživanja kako bi se procenilo koliko su učestala ova zapažanja i da li se radi o privremenim pojavljivanjima ili dugoročnim promenama u arealu. Bolje razumevanje ovih fenomena pomoći će u predviđanju posledica po ribarstvo, biodiverzitet i globalne klimatske procese.
Izvor: Forbes; komentari istraživača i polarnih ekologа.
Pomozite nam da budemo bolji.
