Istraživanje objavljeno u Communications Biology otkriva da mikrogravitacija otežava spermatozoidima da se orijentišu i oplode jajnu ćeliju. Eksperimenti u simuliranoj komori pokazali su da kod ljudi manje od 20% spermatozoida stiže do cilja u gotovo beztežinskim uslovima, nasuprot ~50% na Zemlji. Progesteron može delimično usmeravati spermatozoide, ali samo pri znatno većim koncentracijama nego što se prirodno javljaju. Ipak, mnogi embrioni su mogli da nastanu, pa naučnici planiraju dalje studije za Mesec, Mars i veštačku gravitaciju.
Kako mikrogravitacija «gubi kompas» spermatozoide — šta to znači za rađanje u svemiru
Having babies in space may be quite difficult without strong enough gravity. | Credit: Illustration by Julia Wytrazek / Getty Images
Odlučivanje o potomstvu u svemiru nosi i bukvalnu težinu — odnosno njen izostanak. Novo istraživanje ukazuje da mikrogravitacija ometa sposobnost spermatozoida da se orijentišu i pronađu put do jajne ćelije, što može predstavljati značajan izazov za buduće ljudske kolonije na Mesecu ili Marsu.
Šta su istraživači otkrili?
Studija objavljena u Communications Biology pokazala je da nedostatak gravitacije „ometа smernu navigaciju i sposobnost oplodnje“ ljudskih spermatozoida. Istraživači, predvođeni Nicole McPherson sa Robinson Research Institute Univerziteta u Adelaideu, testirali su ljudske, svinjske i mišje spermatozoide u komori koja simulira ženski reproduktivni trakt i uslove mikrogravitacije.
Rezultati su pokazali značajno smanjenje broja spermatozoida koji su uspeli da prođu kroz „lavirint“ komore u uslovima sličnim beztežinskom stanju u odnosu na Zemljinu gravitaciju. Kod ljudskih spermatozoida, manje od 20% stiglo je do cilja u skoro beztežinskim uslovima, nasuprot oko 50% u normalnoj gravitaciji, navodi Smithsonian Magazine.
Zašto se to dešava?
Gubitak pravca spermatozoida nije bio posledica promene u njihovom osnovnom plivanju (motilitetu), već drugih faktora povezanih sa orijentacijom. Jedan od mogućih hemijskih „smerokaza“ je hormon progesteron, koji jajna ćelija oslobađa u vreme ovulacije i koji spermatozoidi detektuju receptorima na svojoj površini.
McPherson: „Progesteron deluje kao biološki signal koji pomaže spermatozoidima da se orijentišu i plivaju prema izvoru.“
Međutim, u eksperimentu je progesteron delovao samo pri koncentracijama znatno višim od prirodnih, pa za sada to nije jednostavno rešenje za plodnost u mikrogravitaciji.
Šta ovo znači za budućnost?
Iako mikrogravitacija otežava navigaciju spermatozoida, studija takođe napominje da su mnogi zdravi embrioni ipak mogli da nastanu i pri tim uslovima, što daje nadu da reprodukcija u svemiru možda neće biti nemoguća. Sledeći istraživački koraci uključuju proučavanje efekata različitih gravitacionih okruženja — kao što su Mesec, Mars i sistemi veštačke gravitacije — na navigaciju spermatozoida i rani razvoj embriona.
Za sada, prema Scientific American, NASA i druge svemirske agencije ističu da nema potvrđenih podataka da je iko imao seksualne odnose u svemiru, ali pitanje reprodukcije u mikrogravitacionom okruženju već postaje važna tema u planiranju budućih dugotrajnih misija i naseljavanja.
Izvori: Communications Biology, Scientific American, Smithsonian Magazine, Reuters.
Pomozite nam da budemo bolji.
