Limna erupcija na jezeru Nyos, 21. avgusta 1986, ispustila je gust oblak CO2 koji je ugušio više od 1.700 ljudi i oko 3.500 stoke. Istrage su ukazale na nagomilavanje CO2 iz dubokih magmatskih izvora i moguće okidače kao što su klizište ili vulkanska aktivnost. Posle tragedije uspostavljeni su međunarodni mehanizmi za istraživanje i monitoring, a u jezero su ugrađene cevi za odgasavanje koje su značajno smanjile rizik.
Eksplozija poput udaljene grmljavine: Limna erupcija na jezeru Nyos koja je do jutra odnela više od 1.700 života
How a Lake Killed 1,700 People OvernightEric BOUVET - Getty Images
Na noć 21. avgusta 1986. dogodila se katastrofalna limna erupcija na jezeru Nyos, na severu Kameruna. Gust oblak ugljen-dioksida (CO2) spustio se niz obronke i zbrisao nekoliko sela — Nyos, Kam, Cha i Subum — ostavljajući iza sebe više od 1.700 ljudi mrtvih i oko 3.500 uginule stoke.
Događaj je počeo kasno uveče, oko 22 časa, kada su meštani čuli zvuk koji je mnogima ličio na udaljenu grmljavinu, a ubrzo zatim počeli su masovni gubici svesti: gas je istisnuo kiseonik u nivou pri kojem ljudi i životinje nisu mogli da prežive. Sve što su preživeli kasnije mogli su da opišu bilo je neverovatno tiho i potpuno nevidljivo — telima se nailazilo po poljima i u kućama.
„I danas mi je veoma sveže u sećanju,“ rekao je Anthony Bangsi, misionar iz Subuma i jedan od retkih preživelih, u intervjuu za National Geographic. „Bilo je potpuno nevidljivo. Opasnost ste primetili tek kad ste videli tela kako padaju.“
Zašto se ovo desilo?
Lake Nyos nije tipično jezero — nalazi se u vulkanskom području i ispunjava kružni maar, plitak vulkanski krater nastao eksplozijom kontakta vode i magme. Tokom vremena, CO2 iz dubokih magmatskih izvora mogao je da pređe kroz stenske pore i da se nagomila u dubljim slojevima jezera. Kada su se uslovi promenili ili je došlo do poremećaja u vodama, nagomilani gas je mogao naglo da se oslobodi u procesu poznatom kao limna erupcija (prevrtanje jezera).
Tačan okidač ostaje predmet naučne rasprave: neki istraživači smatraju da je to moglo biti klizište ili spontani poremećaj stratifikacije vode, dok drugi ukazuju na moguću vulkansku aktivnost. Ipak, svi se slažu da je izvor smrtonosnog oblaka bio upravo jezero Nyos.
Širi kontekst i posledice
Ovaj događaj je sledio sličnu tragediju dve godine ranije na jezeru Monoun (1984), gde je limni ispuštanje CO2 usmrtilo 37 ljudi. Nesreće su privukle međunarodnu pažnju i dovele do intenzivnih naučnih istraga, uključujući i pretrage drugih jezara sa sličnim rizicima, poput jezera Kivu u DR Kongo.
Godinu dana nakon nesreće održana je Međunarodna konferencija o gasnoj katastrofi na jezeru Nyos u Jamaundeu (Yaoundé), što je dovelo do formiranja Međunarodne radne grupe za kraterska jezera (IWGCL), kasnije preimenovane u Komisiju za vulkanska jezera (Commission on Volcanic Lakes, CVL). Cilj je bio bolje razumeti vezu između vulkanskih jezera i njihovih rizika.
Sanacija i monitoring
Kako bi se smanjio rizik od novog ispuštanja, instaliran je sistem cevi za odgasavanje koji kontinuirano izvodi CO2 iz dubokih slojeva jezera i emituje ga bezbedno na površinu. Zahvaljujući tim merama i stalnom nadzoru, tokom decenija posle nesreće koncentracije CO2 su značajno spale i stabilizovane.
Do 2020. većina naučnika smatrala je da je rizik od ponovne velike erupcije znatno smanjen zahvaljujući odgasavanju i monitoring programima, ali stručnjaci i dalje naglašavaju važnost kontinuiranog nadzora i održavanja sistema.
Zašto je ovo važno danas
Tragedija na Nyosu pokazuje koliko su opasna tzv. supersaturisana vulkanska jezera i koliko je važno prepoznavanje, monitoring i prevencija takvih rizika. Učenje iz ove katastrofe pomoglo je da se unapredi međunarodna saradnja i tehnike za zaštitu zajednica izloženih sličnim prirodnim pretnjama.
Žrtve te noći ostaju neopisiva tragedija, ali napori naučnika i humanitarnih timova da razumeju i ublaže opasnost mogu spasiti živote u budućnosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
