Ismail Omar Guelleh očekivano teži šestom mandatu u Džibutiju, zemlji ključne geostrateške pozicije i domaćinu mnogih stranih vojnih baza. Iako je broj registrovanih birača porastao na 243.471, izbori se dovode u pitanje zbog ukidanja starosne granice i suženog prostora za opoziciju. Glavni rizici su visoko zaduženje (posebno prema Kini), izrazita nezaposlenost mladih (~73%) i ekonomska zavisnost od prometa povezanog sa Etiopijom.
Izbori u Džibutiju: Guelleh Teško Očekivani Šesti Mandat — Šta Je Zaista Na Kocki?
Djibouti’s President Ismail Omar Guelleh casts his ballot during the presidential elections at the Ras-Dika district polling centre in Djibouti, on April 9, 2021 [File: Abdourahim Arteh/Reuters]
Malena istočnoafrička obalna država Džibuti, sa nešto više od milion stanovnika i granicama prema Eritreji, Etiopiji i Somaliji, izlazi na predsedničke izbore na kojima se očekuje još jedno ubedljivo izborne pobede dugogodišnjeg lidera Ismaila Omara Guelleha.
Zašto je Džibuti važan?
Džibuti ima disproporcionalnu geostratešku ulogu: nalazi se na prolazu Bab el‑Mandeb, koji povezuje Crveno more i Zaliv Adenskog, kroz koji prolazi veliki deo pomorskog saobraćaja između Azije i Zapada. Država je domaćin brojnih stranih vojnih baza (SAD, Francuska, Kina, Italija, Japan), što joj donosi značajne prihode i međunarodni interes. Camp Lemonnier je jedina stalna američka baza u Africi.
Ko se kandiduje i kakav je politički okvir?
Ismail Omar Guelleh (78) kandiduje se za šesti predsednički mandat. Parlament je 2023. ukinuo gornju granicu starosti (75 godina), dok su još 2010. ukinuta ograničenja broja mandata, što je kritikama otvorilo put za produženo ostajanje na vlasti. Guelleha podržava vladajuća stranka People’s Rally for Progress.
Jedini ozbiljniji protukandidat na papirima je Mohamed Farah Samatar, nekadašnji član vladajuće partije, sada kandidat Unified Democratic Centre. Kritičari i organizacije za ljudska prava ocenjuju da izbori nisu slobodni i pošteni: opozicija često bojkotuje izbore, a civilni prostor je ograničen.
Posmatrači i procedura
Prema podacima International Foundation for Electoral Systems registrovano je 243.471 birača — porast u odnosu na oko 215.000 2021. Prosečna izlaznost se kreće oko 67%. Regionalna organizacija IGAD poslala je 17 posmatrača iz zemalja regiona koji će objaviti svoje zapažanje nakon glasanja.
Map of Djibouti.
Glavni problemi i ekonomski izazovi
Džibuti dobija značajan deo državnih prihoda od domaćina stranih baza i morskog saobraćaja; još 2017. ministar finansija naveo je da država zarađuje oko 125 miliona USD godišnje od baza. Luka koja gotovo u potpunosti opslužuje uvoz i izvoz Etiopije vrednuje se na oko 2 milijarde USD godišnje.
Ipak, zemlje pritiska visoko zaduženje: do 2026. Džibuti trebalo bi da vrati oko 1,2 milijarde USD Kini, a MMF je u izveštaju 2025. ocenio da je profili dugova „u problemu i neodrživ”. Investicije i infrastrukturni projekti (npr. železnica ka Etiopiji) često se ističu kao vidljivi rezultati, ali nisu dovoljno smanjili siromaštvo niti stvorili radna mesta — stopa nezaposlenosti među mladima procenjuje se na oko 73%.
Bezbednost, prava i optužbe
Organizacije za ljudska prava ukazuju na sužavanje prostora za opoziciju, pritvaranja i pritiske na kritičare. Reporteri bez granica rangirali su Džibuti na 168. mesto od 180 u Indeksu slobode štampe (2025). Neki bivši zvaničnici — poput Alexis Mohameda — izjavili su da nisu u mogućnosti da se vrate zbog nedostatka bezbednosnih garancija, a u javnosti kruže optužbe o korupciji, klijentelizmu i nepotizmu (navodi se i ime Naguiba Abdallaha Kamila u kontekstu planirane sukcesije).
Regionalne tenzije i luka Etiopije
Džibutijeva ekonomska zavisnost od obima prometa iz Etiopije predstavlja rizik: 2024. Etiopija je sklopila sporazum o korišćenju luka sa autonomnim Somalilandom, što je izazvalo napetosti. Nakon posredovanja pod vođstvom Turske, Etiopija i Somalija su krajem 2024. postigle preliminarni dogovor kojim se Etiopija obavezala da će više sarađivati sa Somalijom radi „pouzdanog i održivog” pristupa moru.
Šta je na kocki
U kratkom roku izbori verovatno neće promeniti vlast, ali dugoročno su u pitanju ekonomska održivost, kontrola nad ključnim prihodom od baza i luka, i stanje političkih sloboda.
Zaključak: Izbori u Džibutiju će verovatno potvrditi status quo, ali ekonomski pritisci, visoka nezaposlenost mladih i regionalne dinamike čine stabilnost i razvoj zemlje — kao i legitimnost vlasti — pitanjem od dugoročnog značaja.
Pomozite nam da budemo bolji.
