Bab El‑Mandeb je strateški tjesnac koji povezuje Crveno more i Zaliv Adena i može se koristiti kao geopolitički adut. Huti su od 2023. napadali trgovačke brodove u regionu, što je dovelo do preusmeravanja ruta i pada tranzita nafte sa oko 9,3 mln b/d (2023) na ~4,2 mln b/d u Q1 2025. Svako novo ometanje prolaza imalo bi ozbiljan uticaj na globalnu trgovinu i cene energenata.
Bab El‑Mandeb Pod Pretnjom: Kako Bi Zatvaranje Prolaza Uticalo Na Globalnu Trgovinu
Yemeni fishermen sail in the waters overlooking the strategic Bab el-Mandeb Strait on April 5, 2026. —Abdulnasser Alseddik—AP
Bab El‑Mandeb, uski tjesnac koji povezuje Crveno more sa Zalivom Adena i Arabijskim morem, ponovo je u fokusu nakon izjava iranskih zvaničnika i pretnji jemenskih Huta da bi prolaz mogao biti zatvoren u slučaju daljeg zaoštravanja sukoba u regionu. Zatvaranje, čak i privremeno, imalo bi šire posledice za globalne energetske tokove i trgovinu.
Zašto je Bab El‑Mandeb važan?
Bab El‑Mandeb je jedno od najvažnijih pomorskih grla između Azije, Evrope i Afrike. Kroz njega su prošle velike količine nafte, LNG‑a i drugih ključnih roba koje idu iz Persijskog zaliva prema Sueskom kanalu i dalje ka evropskim i svetskim tržištima. U najužem delu tjesnac se sužava na oko 18 milja, što ga čini strateški ranjivim.
Ko preti i zašto?
Iranski zvaničnici su javno nagoveštavali da bi Bab El‑Mandeb mogao biti iskorišćen na sličan način kao i Tjesnac Hormuz — kao sredstvo pritiska u geopolitičkoj krizi. Iran međutim nema značajne kopnene ili pomorske snage u neposrednoj blizini tjesnaca i za delovanje bi se najverovatnije oslanjao na regionalne saveznike i proksi grupe, pre svega jemenske Hute.
„Ako se situacija izmakne kontroli, saveznici Irana bi mogli zatvoriti Bab El‑Mandeb,“ izjavio je jedan neimenovani izvor u regionu.
Uloga Hutija
Huti su od 2023. ciljano napadali komercijalne brodove u Crvenom moru i kod ulaza u Bab El‑Mandeb, koristeći balističke projektile i dronove. Njihova kampanja uzrokovala je preusmeravanje ruta, rast premija osiguranja i smanjenje prometa kroz tjesnac. Huti su svoje napade pravdali podrškom palestinskom pitanju i kao odgovor na regionalna dešavanja.
Podaci o protoku nafte
Prema podacima američke Uprave za informacionu energiju (EIA) koje su citirane u izveštaju, tranzit sirove nafte i petrolejskih tečnosti kroz Bab El‑Mandeb narastao je sa oko 5,7 miliona barela dnevno (b/d) u 2020. na približno 9,3 miliona b/d u 2023. Zbog napada i povećanih bezbednosnih rizika, taj protok je pao na oko 4,1 miliona b/d u 2024. i zadržao se oko 4,2 miliona b/d u prvom kvartalu 2025.
Posledice po trgovinu i tržišta
Zatvaranje ili ozbiljna ometanja u Bab El‑Mandeb dovela bi do prekida ruta kojima se preusmerava nafta kada su drugi prolazi poremećeni (npr. Hormuz). To bi povećalo troškove transporta, podiglo premije osiguranja i moglo izazvati skokove cena energenata, dodatno opterećujući već ranjiva tržišta i posebno pogađajući zemlje koje zavise od uvoza energenata.
Kako su kompanije reagovale?
Velike brodarske kompanije, poput Maerska, privremeno su preusmerile rute ili obustavile Trans‑Suez plovidbe zbog bezbednosnih zabrinutosti. Takve odluke utiču na vreme isporuke i troškove transporta za pregovarače i potrošače širom sveta.
Geopolitički kontekst i ograničenja
Analitičari ističu da, iako retorika može biti oštra, praktična sposobnost Irana da direktno kontroliše Bab El‑Mandeb je ograničena. Iran bi delovao preko saveznika i proksi snaga. Istovremeno, odnos između Irana i Hutija karakteriše saradnja ali i autonomija Hutija — što znači da odluke o velikim akcijama nisu uvek direktno koordinisane.
Šta pratiti dalje?
- Dalji potezi iranskih zvaničnika i izjava Hutija;
- Promene u prometu i izveštaji brodarskih kompanija o preusmeravanju ruta;
- Fluktuacije cena nafte i signalne promene u osiguranju pomorskog saobraćaja.
Bez obzira na to da li će doći do novog zatvaranja tjesnaca, Bab El‑Mandeb ostaje strateški deo globalne energetske i trgovačke mreže čija nestabilnost može brzo proizvesti široke ekonomske posledice.
Pomozite nam da budemo bolji.
