Heroji sa Košara: Sećanja na 67 dana odbrane — "Nema nazad, iza je Srbija"

Heroji sa Košara: Sećanja na 67 dana odbrane

Tokom 67 dana proleća 1999. godine srpski graničari, specijalne jedinice Vojske Jugoslavije i dobrovoljci branili su karaulu Košare i okolne visove od napada pripadnika takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), albanske pešadije i artiljerije, uz podršku NATO avijacije.

General Božidar Delić izrekao je čuvenu naredbu:

"Nema nazad, iza je Srbija"

U jutarnjem programu RT Balkan o događajima od pre 27 godina govorili su Dejan Blagojević i Miroslav Ivanović, dvojica boraca koji su branili položaje na Košarama.

Dejan Blagojević bio je rezervista 63. padobranske brigade, vratio se u jedinicu po početku NATO agresije. Sa svojom borbenom grupom prvo je bio na granici prema Makedoniji, a potom je dobio naređenje da ide na Košare kako bi povratio karaulu od navodne OVK. "Najteži trenutak bila je bitka za Maja Glavu", priseća se Blagojević. "Borba je trajala šest–sedam sati, minobacačke granate su padale na nas u stotinama." Dodaje da su ostali pribrani do kraja.

Miroslav Ivanović javio se kao dobrovoljac iz Vrdnika. Sa grupom Sremaca raspoređen je na liniju između karaule i položaja 125. motorizovane brigade, koji su bili pod stalnim napadima. U prvim danima, dok oprema nije stigla, borbe su bile posebno teške — nisu smeli paliti vatru da ne budu otkriveni. Kada je počela artiljerijska vatra, mnogi dobrovoljci su zbog straha odlučili da se povuku, ali komanda im je rekla da imaju dozvolu.

Kada je o tome pitao kapetana, Ivanović se priseća odgovora: "Ne biramo mi bitke, bitke biraju nas." Na Đurđevdan je ranjen tokom akcije izvlačenja bestrzajnih topova sa ničije zemlje i slomio ključnu kost pri prevrtanju vozila.

Najveći gubici zabeleženi su 11. maja, kada su položaji bili pogođeni kasetnim bombama koje su bacili NATO avioni nakon sukoba sa OVK. Blagojević se priseća da su prethodno četiri dana i četiri noći bili bez hrane i vode, sa ograničenom municijom, sa jasnim ciljem: "Da vratimo našu teritoriju." Uspešno su prodrli do neprijateljskih rovova, a kada je očekivana rotacija i dolazak redovne vojske trebalo da im donese predah, usledilo je bombardovanje kasetnim bombama.

Obojica učesnika kažu da im nije žao i da bi i danas stali u odbranu otadžbine. "Uvek", kaže Blagojević. "Evo odavde, odmah", dodaje Ivanović. On se priseća razgovora sa prijateljem noć pre odlaska: "Ne idem ja na more, idem u rat." Po povratku, isti prijatelj ga je pitao zašto je išao; Ivanović odgovara: "Da bi mi srce bilo na mestu."

Stradanja i značaj

U borbama za Košare poginulo je 108 pripadnika Vojske Jugoslavije, među kojima je bilo 24 dobrovoljca. Prema procenama, protivničke snage činilo je najmanje 1.500 pripadnika OVK uz podršku NATO avijacije. Napad nije uspeo da ostvari zadate ciljeve, a događaji na Košarama ostali su kao jedan od simbola otpora i žrtve u kolektivnoj memoriji Srbije.