U Parizu se izlažu iranski karikaturisti u egzilu koji satirično komentarišu cenzuru, skoro totalan prekid interneta i ulogu žena u protestima pokreta 'Žena, Život, Sloboda'. Mana Neyestani ima blizu milion pratilaca na Instagramu, ali i on i druge kolege suočavaju se sa sajber-napadima i prijavama koje im smanjuju vidljivost. Izložbe podsećaju da karikatura i humor ostaju snažno oruđe otpora, ali i da crtanje istine i danas nosi rizik.
Karikaturisti u egzilu: Kako Mana Neyestani i kolege glasaju za utišane Irance
Iranian cartoonist Sanaz Bagheri (JOHN THYS)(JOHN THYS/AFP/AFP)
Pariska scena okuplja nekoliko iranskih karikaturista u egzilu koji koriste oštru satiru da progovore umesto miliona koji su u domovini prigušeni cenzurom i represijom. Mana Neyestani, sa velikom publikom na društvenim mrežama, i njegovi kolege crtaju o prekidu interneta, državnoj cenzuri i ulozi žena u protestima pokreta "Žena, Život, Sloboda".
Satira kao oružje i rizik
Mana Neyestani, koji živi u Parizu, ima blizu milion pratilaca samo na Instagramu i smatra da su društvene mreže često jedini način da komunicira sa publikom u Iranu. 'Teško je raditi sada,' kaže Neyestani. 'Ili će te etiketirati kao ljubitelja rata, ili kao pristalicu Islamske Republike.' Karikature namerno pogađaju simboliku vlasti — često su na meti vrhovni vođa ajatolah Khamenei i drugi visoki funkcioneri.
Kontekst: cenzura i isključenje sa interneta
Autoriteti su, od početka aktuelnih sukoba u februaru, uveli skoro potpunu obustavu pristupa internetu, ostavljajući procenjenih ~90 miliona stanovnika Irana u digitalnoj tami. To je dodatno otežalo domet i uticaj egzilnih autora, koji ističu da u Iranu gotovo svi zvanični izvori prenose isključivo državnu verziju događaja.
Žene kao motiv i simbol
Veliki deo radova inspirisan je pokretom 'Žena, Život, Sloboda' i smrću Mahse Amini 2022. U mnogim skicama žene zauzimaju centralno mesto — od prikaza devojaka bez hijaba koje sklanjaju portrete vlasti, do simboličnih scena koje ruše mit o "nepovredivosti" državnih autoriteta.
Izgnanstvo, pretnje i sajber-napadi
Neyestanijev put u egzil počeo je 2006. nakon karikature koja je protumačena kao uvreda jedne etničke zajednice — događaj koji je doveo do nemira i njegovog hapšenja. Kianoush Ramezani i drugi kolege žive pod stalnim pritiskom: prijave na društvenim mrežama, kampanje za ‘shadow ban’ i ciljani sajber-napadi koji im smanjuju vidljivost i stvaraju osećaj ugroženosti čak i na hiljadama kilometara od Irana.
'Društvene mreže su jedini način da ostanemo u kontaktu sa ljudima u Iranu, ali sada je to otežano zbog masovnog gašenja interneta,' kaže Neyestani.
U galerijama u Parizu izloženi su radovi Neyestanija i Kianousha Ramezanija, podsećajući publiku na snagu jednostavne, provokativne crte: karikatura može razoriti pozicije koje vlasti smatraju svetinjom, ali taj napor nosi stvarne opasnosti za autore.
Pomozite nam da budemo bolji.
