Analiza AFP‑a na osnovu podataka ACLED‑a pokazuje da su Iran i Liban bili meta oko 75% svih zabeleženih vazdušnih udara u sukobu od 28. februara do 8. aprila. ACLED je registrovao najmanje 7.700 udara, uključujući presretnute napade. Iran je bio pogođen u oko 40% slučajeva, Liban u oko trećine, a Izrael u približno jednom od sedam incidenata. Energetska infrastruktura i mostovi često su bili ciljevi, a vojne baze sa američkim osobljem bile su meta oko 50 puta.
Iran i Liban Najpogođeniji: Tri Četvrtine Vazdušnih Udara Tokom Sukoba
An Israeli airstike hits a building in Lebanon, in the southern village of Abbasiyyeh, on March 13 (KAWNAT HAJU)(KAWNAT HAJU/AFP/AFP)
Analiza AFP‑a zasnovana na podacima ACLED‑a pokazuje da su Iran i Liban bili mete oko tri četvrtine svih zabeleženih vazdušnih udara tokom sukoba koji je trajao od 28. februara do 8. aprila. ACLED, nezavisna istraživačka grupa sa sedištem u SAD, registrovala je najmanje 7.700 udara ili serija udara raketama, dronovima, projektilima i bombama; u taj broj uračunati su i presretnuti napadi.
Metodologija i napomena
ACLED je prikupljao i verifikovao podatke iz izvora koje smatra pouzdanim — izveštaja medija, objava na društvenim mrežama, izveštaja institucija i drugih nevladinih organizacija. Brojka ne mora predstavljati potpunu evidenciju svih incidenata, jer obuhvata samo događaje koje je ACLED dokumentovao i potvrdio.
Iran
Otprilike 40% zabeleženih udara bilo je usmereno na Iran, većinom pripisivano izraelskim vojnim snagama. Prema analizi AFP‑a, u samo oko jedne trećine napada cilj se mogao jasno identifikovati kao vojni ili povezan sa Islamskim revolucionarnim gardijskim korpusom (IRGC). U još jednoj trećini slučajeva cilj nije mogao biti precizno utvrđen. Najviše udara zabeleženo je 6. i 7. aprila, neposredno pred stupanje na snagu krhkog primirja.
Liban
Liban je bio meta otprilike jedne trećine zabeleženih udara (podaci ACLED‑a do 3. aprila). Većinu napada izvele su izraelske snage, dok su oko 10% činili udari koje je izveo Hezbollah protiv izraelskih položaja na jugu Libana. Izrael je saopštio da dvonedeljno primirje dogovoreno između SAD i Irana ne obuhvata Liban i nastavio je napade u zemlji tokom perioda analize.
Izrael i Ostale Zemlje
Jedan od sedam zabeleženih napada bio je usmeren na Izrael; velika većina tih napada je bila presretnuta. Napadi na Izrael dolazili su gotovo podjednako iz Irana i od Hezbollaha. Među drugim ciljevima koje je Iran gađao nalaze se države Zaliva — prvenstveno Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt, Saudijska Arabija i Bahrein. U Iraku su oko 40% incidenata bili napadi protiv kurdskih grupa, a oko 20% protiv američkih interesa. Takođe su zabeleženi incidenti u Siriji, Zapadnoj obali, Jordanu i Turskoj (četiri presretaња radi zaštite baze Incirlik).
Najčešći Ciljevi
Energetska infrastruktura i mostovi bili su česti ciljevi. Izrael je gađao oko 15 mostova ili pristupa mostovima u Libanu i približno 20 u Iranu. Napadi na energetske objekte u Iranu bili su naročito intenzivni tokom druge i treće nedelje sukoba i u sedmici objave primirja; ponovo je pogođen petrokemijski kompleks u Asalujehu (Asaluyeh) 6. aprila, a udari su zabeleženi i blizu nuklearne elektrane u Bušeru. Među zemljama Zaliva najviše su pogođene naftna postrojenja Saudijske Arabije i UAE, a zatim Kuvajta. Prema AFP‑ovoj analizi, napadi na energetsku infrastrukturu rezultirali su oštećenjem u oko 40% slučajeva.
Vojne baze u kojima su bili stacionirani američki pripadnici bile su meta približno 50 puta, većinom tokom prve dve nedelje sukoba.
Zaključak: Podaci ukazuju na široko rasprostranjene udare sa snažnim fokusom na Iran i Liban, velikim udjelom napada na civilnu i energetsku infrastrukturu i višestrukim presretanjima koja su značajno uticala na ishod mnogih incidenata. Analiza takođe naglašava ograničenja u identifikaciji ciljeva i mogućnost da stvarni broj incidenata bude veći od dokumentovanog.
Pomozite nam da budemo bolji.
