Evropa je ključnim doprinosom kroz Evropski servisni modul omogućila uspeh misije Artemis II, obezbedivši kiseonik, vodu, energiju i pogon za Orion. Oko 100 kompanija iz 13 zemalja učestvovalo je u isporuci ESM-a. ESA planira bespilotni lander Argonaut 2030. na Ariane 6 (do 1,5 t tereta), a ljudske misije sa evropskim astronautima očekuju se od Artemis IV (2028). Dugoročni cilj je evropska istraživačka stanica i stalno prisustvo na Mesecu pre 2040, uz blisku međunarodnu saradnju.
Evropa u misiji Artemis II — put ka stalnom prisustvu na Mesecu
The Moon, backlit by the Sun during a solar eclipse, photographed by the Orion spacecraft external camera mounted on the solar array as the Artemis II mission approaches the Moon showing on day 6 of the mission around the far side of the moon from Space. Nasa/Nasa/Planet Pix via ZUMA Press Wire/dpa
Evropa je odigrala ključnu ulogu u misiji Artemis II, a ESA planira dalji doprinos i sopstvene lunarne projekte koji vode ka stalnom evropskom prisustvu na Mesecu, izjavio je Daniel Neuenschwander, direktor za ljudska i robotska istraživanja pri Evropskoj svemirskoj agenciji.
Evropa i Artemis II
U petak su trojica američkih i jedan kanadski astronaut sigurno sleteli u more kod južne Kalifornije, završivši prvu posetu Mesecu od 1972. godine. Neuenschwander je za dpa istakao da bi trenutni let bio nemoguć bez Evropskog servisnog modula (ESM).
ESM je obezbedio posadi kiseonik, vodu, električnu energiju i pogon za Orion kapsulu tokom puta ka Mesecu i nazad. U razvoj i isporuku modula bilo je uključeno oko 100 kompanija iz 13 evropskih zemalja.
Planovi i naredni koraci
Evropski astronauti očekuju se u posadama Artemis misija, najverovatnije od Artemis IV, planiranog za 2028. godine. ESA je takođe najavila bespilotni lander Argonaut, planiran za 2030. godine, koji bi trebao da poleti na raketi Ariane 6 i dostavi do 1,5 tona tereta — rovere i naučnu opremu — na površinu Meseca.
Josef Aschbacher je najavio da će Nemačka biti prva zemlja iz koje ESA bira astronaute za misije na Mesec.
Dugoročna vizija
„Želimo da idemo na Mesec da ostanemo“, naveo je Neuenschwander i izložio okvirni plan: pokazati sposobnosti do 2030, graditi kapacitete od 2031. i težiti stalnom evropskom prisustvu pre 2040. godine. Sjedinjene Države ostaju ključan partner, posebno za transport ljudi do Meseca.
Tehnički izazovi i naučne koristi
Za stalni boravak neophodno je unaprediti sisteme za životnu podršku — izvlačenje vode sa Meseca, proizvodnju kiseonika, zaštitu od zračenja i načine za preživljavanje mesečeve noći koja traje 14 zemaljskih dana. Rešenja za zračenje bi bila korisna i za buduće misije ka Marsu.
Projekti na Mesecu doprinose i boljem razumevanju Zemlje i klime (kroz interakciju Zemlja–Mesec), otvaraju mogućnosti za eksploataciju resursa i podstiču tehnološke inovacije koje mogu imati primenu na Zemlji, npr. roboti za pomoć u vanrednim situacijama.
„Važno je imati projekte-prvake koji inspirišu mlade širom Evrope“, zaključio je Neuenschwander.
Međunarodna saradnja ostaje stub evropskih planova: pored SAD, ESA računa i na partnere iz Japana, Kanade i drugih zemalja.
Pomozite nam da budemo bolji.
