Pariški sud izriče presudu u predmetu protiv Lafarge zbog optužbi da je preko podružnice u Siriji plaćao Islamskoj državi i drugim džihadističkim grupama kako bi održao rad fabrike u Jalabiji. U američkom postupku iz 2022. Lafarge je priznao krivicu i platio kaznu od 778 miliona dolara, dok francusko tužilaštvo tvrdi da su uplate iznosile najmanje 4,7 miliona evra. Tužioci traže novčanu kaznu, zaplenu imovine i zatvorske kazne za odgovorne; Holcim negira saznanje o plaćanjima, a paralelno se vodi istraga o mogućoj saučesnosti u zločinima protiv čovečnosti.
Pariški sud donosi presudu u slučaju Lafarge: optužbe da je kompanija plaćala džihadistima kako bi održala fabriku u Siriji
Lafarge is accused of paying millions of dollars in 2013 and 2014 to jihadist groups and intermediaries to keep its plant operating in northern Syria (Delil souleiman)(Delil souleiman/AFP/AFP)
Pariški sud u ponedeljak izriče presudu u sporu protiv francuskog cementnog koncerna Lafarge, optuženog da je preko podružnice Lafarge Cement Syria (LCS) plaćao Islamsku državu (IS) i druge džihadističke grupe kako bi održao rad fabrike u severnoj Siriji.
Osnovne optužbe
Tužilaštvo tvrdi da su tokom 2013. i 2014. godine putem posrednika uplaćene najmanje 4,7 miliona evra (oko 5,5 miliona dolara) grupama koje su označene kao terorističke, kako bi kamioni i zaposleni mogli da pristupe sirovinama i bezbedno napuste ili dolaze na lokaciju.
Ko je optužen
Među optuženima su Lafarge (današnji deo švajcarskog koncerna Holcim), bivši izvršni direktor Bruno Lafont, pet bivših članova operativnog i bezbednosnog tima i dva sirijska posrednika. Lafont negira da je znao za nezakonita plaćanja.
Raniji slučaj u SAD i zahtevi tužilaštva
Ovo suđenje sledi američki slučaj iz 2022. godine u kojem je Lafarge priznao krivicu za zaveru u pružanju materijalne podrške organizacijama koje je SAD označio kao terorističke i pristao da plati novčanu kaznu od 778 miliona dolara — prvi takav slučaj protiv korporacije.
U Francuskoj, nacionalno tužilaštvo za borbu protiv terorizma (PNAT) traži maksimalnu novčanu kaznu za kompaniju od 1,12 miliona evra i zaplenu imovine u iznosu od 30 miliona evra. Za Brunoa Lafonta tužioci su predložili zatvorsku kaznu od šest godina.
Kontekst i odbrana
Lafarge je fabriku u Jalabiji vrednu oko 680 miliona dolara završio 2010. godine, pre izbijanja građanskog rata u martu 2011. Dok su mnoge multinacionalne kompanije napustile Siriju već 2012, Lafarge je evakuisao samo strane zaposlene, ostavljajući lokalno osoblje na radu sve do septembra 2014. kada su džihadisti zauzeli lokaciju.
Branitelji optuženih navode da su poslovne odluke motivisane brigom za lokalne zaposlene i složenim uslovima u zoni rata. Tokom suđenja, bivši zamenik direktora Christian Herrault izjavio je:
"Mogli smo da operemo ruke i odemo, ali šta bi se desilo sa zaposlenima fabrike?"
Holcim, koji je preuzeo Lafarge 2015. godine, tvrdi da nije imao saznanja o transakcijama iz Sirije.
Dalji pravni tok
Paralelno se vodi i drugi postupak u Francuskoj koji istražuje navodnu saučesnost u zločinima protiv čovečnosti povezanih s radom kompanije u Siriji. Istraga u Francuskoj pokrenuta je 2017. nakon medijskih izveštaja i formalnih žalbi 2016. godine.
Značaj slučaja
Ovaj postupak podiže pitanja odgovornosti korporacija u konfliktim zonama, granica između poslovne kontinuiteta i krivične odgovornosti i uticaja sankcija i međunarodnog prava na globalne kompanije.
Pomozite nam da budemo bolji.
