Novo istraživanje otkrilo je više od 33.000 vodoničnih gasnih haloa oko galaksija, znatno više nego ranije poznatih ~3.000. Posmatranja su izvedena Hobby-Eberly teleskopom u McDonald opservatoriji i obuhvatila su skoro pola petabajta podataka. Halo strukture variraju od desetina do stotina hiljada svetlosnih godina i prikazuju širok spektar oblika, od jednostavnih oblaka do velikih, nepravilnih sistema. Naučnici planiraju detaljnije analize kako bi razjasnili poreklo "nestalog" vodonika i unapredili modele rane evolucije galaksija.
Otkriveno Preko 33.000 Vodoničnih Haloa — Tragovi "nestalog" vodonika univerzuma
Astronomers may have finally found where universe’s ‘missing’ hydrogen is hidden
Novo istraživanje otkriva da su oblaci vodoničnog gasa koji okružuju galaksije daleko češći nego što se ranije mislilo, što može pomoći u rešavanju dugogodišnje zagonetke o "nestalom" vodoniku univerzuma.
Šta su otkrili naučnici
Tokom perioda poznatog kao kozmičko podne, pre oko 10–12 milijardi godina, galaksije su formirale zvezde najvećom brzinom i zato su im bile potrebne velike rezerve vodoničnog gasa. Do sada je detektovano tek ~3.000 takvih gasnih halo struktura, ali nova analiza povećava taj broj na više od 33.000.
Kako su otkrili ove halo strukture
Istraživanje je iskoristilo podatke prikupljene Hobby-Eberly teleskopom u McDonald opservatoriji (Teksas), u ukupnom obimu od skoro pola petabajta. Pošto vodonik sam po sebi ne emituje vidljivu svetlost, naučnici ga detektuju preko svetlosti koju izazivaju obližnji izvori energije — naročito ultraljubičasto zračenje mladih, vrućih zvezda koje uzrokuje da gas zrači (najčešće u Lyman-alfa spektralnoj liniji).
A halo of hydrogen gas detected by the Hobby-Eberly Telescope Dark Energy Experiment (Nasa)
Raznovrsnost i razmere
U skupu podataka identifikovane su strukture različitih oblika i veličina: od relativno jednostavnih, "fudbalskih" oblaka oko jedne galaksije do velikih, nepravilnih sistema koji obuhvataju više galaksija i podsećaju na "džinovske amebe" sa izdancima.
"Oni su najzabavniji. Izgledaju kao džinovske amebe sa izdancima koji se pružaju u svemir," rekao je Erin Mentuch Cooper, koautor studije objavljene u Astrophysical Journal.
Zašto je ovo važno
Povećanje broja poznatih halo-a sa nekoliko hiljada na preko 33.000 daje naučnicima statistički bogat skup podataka za detaljnije proučavanje fizičkih procesa u ranim galaksijama. To omogućava ispitivanje modela formiranja i evolucije galaksija, identifikovanje nedostataka u postojećim teorijama i njihovo poboljšanje.
"Postoji niz modela za galaksije iz ovog perioda koji uglavnom funkcionišu, ali postoje praznine i nedostaci," rekao je Dustin Davis, postdoktorand na Univerzitetu Teksas u Ostinu. "Sada možemo da se fokusiramo na pojedinačne halo-e i sagledamo sa većim detaljem fiziku i mehaniku procesa. Potom možemo da ispravimo modele ili ih odbacimo i pokušamo ponovo."
Dalja posmatranja i analizе očekuju se kako bi se razjasnili izvori jonizacije gasa, uloga galaktičkih vetrova i interakcija između galaksija i okolnog međugalaktičkog medijuma. Ova otkrića predstavljaju važan korak ka razumevanju gde se nalazi i u kakvom je obliku prvi i najzastupljeniji element svemira — vodonik.
Pomozite nam da budemo bolji.
