Sudan u Četvrtoj Godini Rata: Humanitarna Katastrofa Bez Krajа

Kako građanski rat u Sudanu ulazi u četvrtu godinu, zemlja je uhvaćena u jednu od najtežih humanitarnih kriza savremenog doba. Milioni raseljenih suočavaju se sa glađu, nasiljem i velikim rizikom od bolesti dok je zdravstveni sistem razoravan nakon godina sukoba.

Šta je prouzrokovalo sukob

Rat je izbio 15. aprila 2023. zbog borbe za vlast između šefa Sudanskih oružanih snaga (SAF), generala Abdel Fattaha al-Burhana, i vođe paramilitarne Jedinice za brzu podršku (RSF), Mohameda Hamdana Dagala (Hemedti). Obojica su prethodno sarađivala tokom vojnog puča u oktobru 2021. koji je svrgnuo tranzicionu vladu nastalu nakon protesta 2019. godine.

Teritorijalna podela i stepen nasilja

Sukob se talasa: SAF kontroliše veći deo istoka i centra, uključujući prestonicu Hartum, dok RSF ima jaku poziciju u zapadnim oblastima, naročito u Darfuru. Nasilje je pogodilo svih 18 saveznih država, ali su najteže pogođene oblasti Darfura, Hartuma, Kordofana i Gezire.

Žrtve i zloupotrebe

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (WHO), oko 40.000 ljudi je poginulo. Zabeleženi su masovna ubistva, racije od kuće do kuće, napadi na civile duž puteva za bekstvo i seksualno nasilje. U oktobru 2025. RSF je preuzela kontrolu nad El-Fasherom; UN je saopštio da je u toj ofanzivi samo u tri dana ubijeno najmanje 6.000 ljudi.

„Ne vidimo jasan napredak ka rešenju“, rekla je predstavnica UNHCR-a u Sudanu Marie-Helene Verney, ukazujući na kontinuirane borbe u Darfuru, Kordofanima i državi Plava Nila.

Raseljavanje i egzil

Procena UNHCR-a kaže da je oko 14 miliona ljudi primorano da napusti svoje domove — to je približno četvrtina stanovništva. Od tog broja oko 4,4 miliona prešlo je međunarodne granice, najviše u Čad, Južni Sudan i Egipat.

Humanitarna i prehrambena kriza

FAO procenjuje da 21 milion ljudi u Sudanu suočava akutnu nestašicu hrane, od kojih je 6,3 miliona u vanrednom stanju. Skoro 30,4 miliona ljudi — gotovo dve trećine stanovništva — zahteva hitnu humanitarnu pomoć, uključujući 15,6 miliona dece. Poljoprivreda, izvor prihoda za do 80% stanovništva, razgrađuje se zbog nasilja, raseljavanja i ekonomskog kolapsa.

Zdravstvo pod udarom

Više od 40% stanovništva zahteva hitnu zdravstvenu pomoć. WHO je verifikovao preko 200 napada na zdravstvene ustanove od početka rata, koji su doveli do najmanje 2.052 smrtna slučaja; Sudan je 2025. bio odgovoran za 82% globalnih smrtnih slučajeva od napada na zdravstvenu zaštitu. Bolnice su preopterećene, a epidemije kolere, malarije, denga groznice, malih boginja i rubeole se šire.

Primeri napada uključuju dron udara na Nastavnu bolnicu al-Jabalain (White Nile) 2. aprila, u kome je poginulo 10 ljudi, i strike na bolnicu el-Daein u Istočnom Darfuru krajem marta, sa oko 70 žrtava.

Seksualno nasilje i kršenja ljudskih prava

MSF je prijavio široku upotrebu seksualnog nasilja kao oružja rata: 3.396 preživelih potražilo je pomoć u MSF podržanim objektima u Severnom i Južnom Darfuru između januara 2024. i novembra 2025. Jedna istraga je pokazala da su u 87% verifikovanih slučajeva počinioci bili borci RSF-a.

Diplomatija i logistički izazovi

Međunarodni napori za posredovanje, uključujući „Kvartet“ (SAD, Saudijska Arabija, Egipat i UAE), IGAD i Afričku uniju, nisu doveli do trajnog prekida vatre. Istovremeno, poremećaji u pomorskom saobraćaju i logistički izazovi, naročito u vezi sa hubovima u UAE, ograničavaju kapacitet humanitarnih organizacija da dostave pomoć.

Šta sledi

Kriza u Sudanu ostaje duboka i višeslojna: kombinuje oružani sukob, kolaps javnih službi, masovno raseljavanje i teško humanitarno stanje. Potrebna je hitna i koordinisana međunarodna reakcija da bi se sprečilo dalje pogoršanje — ali bez jasnog političkog puta prema prekidu vatre i obnavljanju institucija, perspektiva ostaje sumorna.

Napomena: Svi podaci su preuzeti iz izveštaja UN, WHO, FAO, MSF i drugih međunarodnih agencija navedenih u originalnom članku.