Rothamsted Research razvio je pšenicu genetski uređenu CRISPR-om koja smanjuje slobodni asparagin — preteču akrilamida — za 59%, dok dvostruka izmena dovodi do smanjenja i do 93%. Izmene nisu uticale na prinos, za razliku od konvencionalnih TILLING metoda koje smanjuju prinos za oko 25%. Otkriće ima potencijal da pomogne prehrambenoj industriji da ispuni strože regulative i smanji izloženost potrošača akrilamidu, ali zahteva dalje testove i regulatorne procene.
Genetski Uređena Pšenica Znatno Smanjuje Akrilamid u Hlebu
Photo Credit: iStock
Stalna težnja ka zdravijem i dužem životu dobila je novi potencijalni saveznik: genetski uređena pšenica koja značajno smanjuje nivoe akrilamida — hemijskog jedinjenja koje nastaje pri termičkoj obradi škrobne hrane, poput pečenja, prženja i tostiranja.
Naučnici iz Rothamsted Research i partneri objavili su u saopštenju da su razvili linije pšenice sa drastično nižim nivoima akrilamida zahvaljujući ciljanim izmenama gena sintetaze-2, koji utiče na proizvodnju amino-kiseline asparagina.
Šta su otkrili istraživači?
Prema objavi, ciljane CRISPR izmene na genu sintetaze-2 dovele su do smanjenja slobodnog asparagina za 59%, dok je linija sa dvostrukom izmenom postigla smanjenje i do 93%. Važno je da su ti genetski zahvati, kako ističu autori, neuticali na prinos useva, za razliku od konvencionalnih TILLING metoda koje su povezane sa padom prinosa od oko 25%.
„Ovaj rad pokazuje moć CRISPR tehnologije da donese precizne i korisne promene u genetskom sastavu useva. Uz podršku regulatornih okvira, možemo osloboditi značajne koristi za poljoprivredu i sisteme ishrane,“
rekao je vodeći istraživač Navneet Kaur u saopštenju.
Zašto je to važno?
Akrilamid je, prema Međunarodnoj agenciji za istraživanje raka (IARC) i drugim zdravstvenim telima, svrstán kao verovatni karcinogen. Smanjenjem koncentracije slobodnog asparagina u zrnu moguće je značajno smanjiti nastanak akrilamida tokom pečenja ili prženja gotovih proizvoda — bez velike promene u recepturi ili procesu proizvodnje.
Regulatorni i tržišni kontekst
Otkrice dolazi dok Ujedinjeno Kraljevstvo već sprovodi liberalniji pristup preciznom oplemenjivanju (Genetic Technology (Precision Breeding) Act 2023), a Evropska komisija planira da objavi nove smernice o maksimalnim nivoima akrilamida u hrani. To bi moglo ubrzati primenu ovakvih sorti u industrijskoj proizvodnji hleba i pekarskih proizvoda ukoliko regulatorni okviri dozvole plasman.
Moguće prednosti i ograničenja
Potencijalne prednosti uključuju smanjenje izloženosti potrošača akrilamidu, robusniji lanac snabdevanja i veći kapacitet prilagođavanja klimatskim izazovima. Ipak, autori i nezavisni stručnjaci upozoravaju da ostaju pitanja vezana za dugoročne efekte, obavezne bezbednosne evaluacije, kao i javni prihvat genetski izmenjenih biljaka.
Dalji koraci obuhvataju veća poljska ispitivanja, procene bezbednosti gotovih proizvoda i usklađivanje sa regulatornim zahtevima na tržištima kao što su EU i Ujedinjeno Kraljevstvo. Ako se potvrdе dosadašnji rezultati, ova tehnologija bi mogla ponuditi praktičan način za značajno smanjenje jednog prepoznatog zdravstvenog rizika u ishrani.
Pomozite nam da budemo bolji.
