Cochrane je analizirao 17 studija sa više od 20.000 učesnika i zaključio da anti‑amiloidni lekovi, uključujući Leqembi i Kisunla, uklanjaju amiloid sa skenera, ali ne dovode do klinički značajnog poboljšanja kod pacijenata sa blagom kognitivnom disfunkcijom ili ranim oblikom demencije. Pregled ukazuje na zabrinutost zbog bezbednosti i troškova terapija, dok neki stručnjaci kritikuju metodologiju objedinjavanja podataka. Autori pozivaju na dalje istraživanje alternativnih pristupa lečenju Alchajmera.
Cochrane: Anti‑amiloidni lekovi poput Leqembi i Kisunle Ne Donose Klinički Značajan Pomak
New research has cast doubt on Alzheimer's drugs once hailed as a gamechanger (ALAIN JOCARD)(ALAIN JOCARD/AFP/AFP)
Veliki pregled Cochrane organizacije pokazuje da lekovi usmereni protiv amiloidnih naslaga — uključujući nedavno obećavajuće terapije lecanemab (Leqembi) i donanemab (Kisunla) — ne daju klinički značajno poboljšanje kod pacijenata sa blagim kognitivnim poremećajem ili ranim stadijumom demencije.
Šta je urađeno
Autori su objediniti podatke iz 17 kliničkih ispitivanja koja su obuhvatila više od 20.000 učesnika i trajala u proseku oko 18 meseci. Ispitivanja su uključivala sedam različitih anti‑amiloidnih lekova; po jedno ispitivanje je uključivalo donanemab (Kisunla) i lecanemab (Leqembi).
Glavni nalazi
Skeneri mozga su pokazali da lekovi uspešno uklanjaju amiloidne naslage. Međutim, kako navodi vodeći autor Francesco Nonino, ta biološka promena se nije pretvorila u „nešto klinički značajno za pacijente“ — odnosno u poboljšanje koje bi pacijenti i njihove porodice mogli jasno da osete.
"Uklanjanje amiloida nije dovelo do očekivanog kliničkog benefita," rekao je koautor Edo Richard.
Reakcije i kritike
Neki stručnjaci su kritikovali pristup pregleda. Britanski biolog John Hardy, autor amiloidne hipoteze, ocenio je da je greška grupisati najnovije obećavajuće lekove zajedno sa sredstvima koja su ranije pokazala neuspeh, jer to može sniziti prosečne rezultate. Australijski naučnik Bryce Vissel napominje da studija ne dokazuje da amiloid nema ulogu u bolesti niti isključuje buduće uspešne amiloidno‑usmerene terapije.
Praktične posledice
Osim pitanja efikasnosti, ostaju zabrinutosti zbog troškova i bezbednosti: lekovi su povezani sa većim rizikom od oticanja i krvarenja u mozgu. Zbog toga su neke državne zdravstvene službe, poput onih u Ujedinjenom Kraljevstvu i Francuskoj, odbile da ih finansiraju.
Zaključak
Autori pregleda poručuju da, uz sadašnje dokaze, trenutna generacija anti‑amiloidnih lekova nije ispunila velika očekivanja u smislu stvarnog poboljšanja stanja pacijenata. Istraživači pozivaju na dalja ispitivanja drugih mehanizama bolesti i pažljivo dizajnirane studije koje bi mogle otkriti efikasnije terapije u budućnosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
