Članak prati 14-godišnjeg Qasima iz Sane koji skuplja plastične boce kako bi prehranio šestoročlanu porodicu, dok njegov mlađi brat rade u drugo vreme. UNICEF procenjuje da 3,2 miliona dece u Jemenu ne pohađa školu, a 1,5 miliona raseljene dece je u riziku od trajnog prekida školovanja. Rat, ekonomska kriza, neisplaćene plate nastavnicima i oštećene škole dovode do masovnih napuštanja obrazovanja i ugrožavaju budućnost nacije.
Prinuđeni da napuste školu: Kako rat u Jemenu tera decu da rade za opstanak
Thousands of children in Yemen have dropped out of school, opting to work instead [File: Carl Court/Getty Images]
U Sani, u zoru, 14-godišnji Qasim kreće na svoj svakodnevni zadatak: napušta iznajmljeni stan sa belom vrećom dugu oko metar i široku pola metra, nadajući se da će je do podneva napuniti plastičnim bocama koje će prodati za nekoliko dolara.
Jedna puna vreća može mu doneti do 1.500 jemenskih rijala (oko 3 USD). Taj prihod je često dovoljan samo za obrok za šestoročlanu porodicu. Njegov mlađi brat Asem (12) skuplja boce u drugom delu dana kako bi popunili večernji obrok.
Obrazovanje pod pritiskom siromaštva i rata
Qasim je pohađao državnu školu u Sani, ali je prestao da ide u četvrtom razredu 2024. godine da bi pomogao porodici. „Sedenje u učionici me ne bi nahranilo“, kaže on. Za mnoge porodice u Jemenu, školovanje se pretvorilo u luksuz koji jednostavno ne mogu da priušte.
„Videti dete gladno boli više nego videti dete koje napušta školu“, kaže Abdu, njihov otac, koji radi kao dnevni radnik.
Više od decenije sukobi između Iranom podržanih Huta i međunarodno priznatih vlasti, uz regionalne aktere, razorili su ekonomiju i društvenu infrastrukturu. UNICEF procenjuje da 3,2 miliona školskog uzrasta dece u Jemenu ne pohađa školu, a 1,5 miliona interno raseljene dece je u riziku od trajnog napuštanja obrazovanja.
Posledice na sistem obrazovanja
Preko 2.400 škola je uništeno, delimično oštećeno ili koristi se u druge svrhe, navodi Save the Children. Funkcionalne učionice su prenatrpane, kvalitet nastave opada, a mnogi nastavnici su demotivisani ili su morali da napuste posao jer im se plate ne isplaćuju redovno — posebno na teritorijama pod kontrolom različitih strana sukoba.
„Ako je motor obrazovnog procesa neispravan, učenici dobijaju minimalnu korist od učenja i gube interesovanje za školu“, upozorava Fatima Saleh, učiteljica u Sani.
Rastuća nezaposlenost među diplomcima — vlasti procenjuju stopu nezaposlenosti do oko 35% — dodatno obeshrabruje roditelje da ulažu u školovanje dece, jer mnogi obrazovani ne mogu da nađu posao u svojoj struci.
Stručne procene i rizici
Stručnjaci upozoravaju da slanje dece na posao kratkoročno može ublažiti glad, ali dugoročno razara šanse za lični i društveni razvoj. Mahmoud al-Bukari iz Taiza ističe da roditelji, pod pritiskom, možda misle da rešavaju problem, ali zapravo oduzimaju budućnost svojoj deci.
„Bez obzira na okolnosti, pravo mesto deteta je škola, a ne radno mesto“, kaže al-Bukari.
Afrah al-Humaiqani, profesor sociologije, dodaje da uskraćivanje obrazovanja predstavlja kršenje ljudskih prava i da dugoročno proizvodi generacije opterećene anksioznošću i ograničenim životnim perspektivama.
Humanitarna pomoć i perspektive
Međunarodna pomoć je opala, a humanitarno finansiranje ostaje nedovoljno, što dodatno smanjuje mogućnosti za povratak dece u škole. Lokalni istraživači i aktivisti ukazuju da primirje na frontovima iz 2022. nije bilo dovoljno da reši ekonomske probleme koji onemogućavaju obnovu obrazovnog sistema.
Qasim, koji više ne očekuje povratak u školsku klupu, sada planira da nauči zanat: slikarstvo, stolariju ili zavarivanje — veštine za koje misli da će mu doneti prihod i egzistenciju kad odraste.
Zaključak: Priča o Qasimu simbolizuje širi problem u Jemenu: dok humanitarni i obrazovni sistemi ne budu stabilizovani i dok se ekonomska situacija ne popravi, milioni dece ostaju izvan škola i izloženi rizicima rada i gubitka budućih mogućnosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
