Genetsko istraživanje iz 2023. ukazuje da misofonija deli neke genetske faktore rizika sa anksioznošću, depresijom i PTSP‑om. Analiza podataka iz PGC, UK Biobank i 23andMe takođe povezuje misofoniju sa tinitusom i osobinama ličnosti poput zabrinutosti i neuroticizma. Anketa u UK (n=772) procenila je prevalenciju na 18,4 %. Autori upozoravaju na ograničenja zbog pretežno evropskog uzorka i samoprijava, ali nalaz otvara put za dalje biološke i terapijske studije.
Genetske Veze Misofonije Sa Anksioznošću, Depresijom I PTSP‑om — Šta Pokazuju Najnovija Istraživanja
(Daniel Day/The Image Bank/Getty Images)
Mnogi od nas osećaju nelagodu kada neko grebe noktima po tabli, ali za ljude sa misofonijom ta nelagoda može prerasti u intenzivan emotivni odgovor izazvan zvucima poput žvakanja, disanja, hrkanja ili užeg pljuvanja. Novi genetski podaci ukazuju da misofonija može deliti neke nasljedne faktore rizika sa poremećajima raspoloženja i anksioznim stanjima.
YouTube Thumbnail
Ključni nalazi studije
Istraživači sa Univerziteta u Amsterdamu, na čelu sa psihijatrom Dirkom Smitom, analizirali su genetske podatke iz baza Psychiatric Genomics Consortium, UK Biobank i 23andMe. Glavni rezultati su:
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
- Postoji genetsko preklapanje između misofonije i poremećaja poput anksioznosti, depresije i PTSP‑a.
- Otkrivena je i povezanost sa genetskim faktorima za tinitus (perzistentno zujanje u ušima), koji je takođe povezan sa psihološkim simptomima.
- Analiza ukazuje na jaku korelaciju sa ličnim osobinama kao što su zabrinutost, osećanje krivice, usamljenost i neuroticizam.
"Geni koji povećavaju osetljivost na PTSP takođe mogu povećati verovatnoću za misofoniju, što može ukazivati na zajednički neurobiološki sistem" — Dirk Smit (preneto za PsyPost).
Neobičan nalaz: manja povezanost sa ASD
Protivno očekivanjima, studija je pokazala da osobe sa poremećajem iz autističnog spektra (ASD) nisu češće pogođene misofonijom. Autori to tumače mogućnošću da su misofonija i ASD genetski relativno nezavisni, odnosno da postoje različiti oblici misofonije — npr. oblik vođen kondicionisanjem negativnih emocija prema određenim zvucima.
People with misophonia can have an intense reaction to triggering sounds. (Cleveland Clinic)
Podaci iz ankete u UK i prevalenca
Posebna anketa sprovedena u Velikoj Britaniji 2023. (n = 772) sugeriše prevalenciju misofonije od oko 18,4 %. Istraživači su koristili algoritam da uzorak bude reprezentativan po polu (uključujući ne‑binarne), starosti i etničkoj strukturi prema britanskom popisu. Upitnik je ispitivao pet aspekata misofonije: osećaj emotivne pretnje, unutrašnje i spoljašnje procene, ispade i uticaj na svakodnevni život.
Responses to a triggering sound can range from irritation and anger to distress that interferes with everyday life. (Andrii Iemelyanenko/Canva)
Ograničenja i šta treba uzeti sa rezervom
- Većina genetskih podataka potiče iz evropskih populacija — rezultati se možda neće ponoviti u drugim etničkim grupama.
- U uzorcima misofonija nije bila medicinski potvrđena dijagnozom, već je oslonjena na samoprijave, što može uvoditi pristrasnosti.
- Genetsko preklapanje ne dokazuje identične patofiziološke mehanizme — ukazuje jedino na delimično zajedničke faktore rizika.
Implikacije za istraživanje i tretman
Otkrivene genetske veze ukazuju na potencijalne zajedničke neurobiološke puteve između misofonije i anksioznih/traumatskih poremećaja, što bi moglo pomoći u razvoju ciljanih tretmana. Istraživači napominju da tehnike koje se koriste za PTSP i anksioznost mogu biti vredne za dalja ispitivanja kod misofonije.
Rad je objavljen u časopisu Frontiers in Neuroscience. Iako su rezultati obećavajući, potrebna su dodatna, pažljivo dizajnirana istraživanja — uključujući klinički potvrđene dijagnostičke uzorke i raznolikije populacione uzorke — kako bi se jasno razjasnila biološka osnova misofonije i njene terapijske posledice.
Pomozite nam da budemo bolji.
