Studija Univerziteta u Beču (Neurobiology of Stress, jun 2026) povezuje veću raznolikost crevne mikrobiote sa izraženijom hormonskom i subjektivnom reaktivnošću na stres. Istraživači sugerišu da bi dugoročno ciljano modulovanje mikrobioma, naročito putem kratkolančanih masnih kiselina (SCFA), moglo pomoći u upravljanju akutnim stresom. Ranija istraživanja iz Singapura (2025) ukazuju da mikrobički metaboliti poput indola utiču na moždanu aktivnost povezanu sa anksioznošću. Potrebna su dodatna klinička ispitivanja pre širokih preporuka.
Intuicija Creva: Kako Mikrobiom Utice Na Reakciju Na Stres i Šta Možete Da Uradite
Targeted diets could be used to help individuals better manage stress by improving the body's microbiome, which scientists now believe influences the body's stress response. Alexander Heinl/dpa
Lekari i istraživači iz Beča otkrili su vezu između raznolikosti crevne mikrobiote i pojačane hormonske i subjektivne reaktivnosti na stres, prema studiji objavljenoj u junu 2026. u časopisu Neurobiology of Stress.
„Veća mikrobiološka raznolikost bila je povezana sa jačom hormonskom i subjektivno percipiranom reaktivnošću na stres.“
Istraživanje ukazuje da metaboliti iz crevne flore — naročito kratkolančane masne kiseline (SCFA) koje nastaju fermentacijom vlakana — mogu igrati ulogu u tome kako telo reaguje na akutni stres. Autori sugerišu da bi dugoročno i ciljano modulovanje sastava mikrobioma i njegovih metabolita moglo postati dopunska strategija za upravljanje stresom.
Šta to znači praktično?
SCFA (npr. butirat, propionat, acetat) nastaju kada crevne bakterije razgrađuju hranu bogatu vlaknima. Pored benefita za zdravlje creva, oni su povezani sa smanjenim rizikom od gojaznosti i dijabetesa, a sada postoje indicije da utiču i na neuroendokrine odgovore na stres.
Ranije, početkom 2025. godine, tim iz Singapura u časopisu EMBO Molecular Medicine je izvestio da mikrobički metaboliti nazvani indoli direktno utiču na moždanu aktivnost povezanu sa anksioznošću, što dodatno potkrepljuje ideju o osi crevo–mozak.
Preporuke i ograničenja
Rezultati su obećavajući, ali ne dokazuju potpuno uzročnost: raznolikost mikrobiote može i biti posledica drugih faktora koji utiču na stres. Stručnjaci stoga preporučuju oprez: promene u ishrani (povećan unos vlakana), razumno korišćenje probiotika i celoviti pristup življenju (san, fizička aktivnost, psihoterapija) mogu doprineti, ali nisu zamena za medicinski tretman kod ozbiljnih poremećaja.
Zaključak: Studije iz Beča i Singapura jačaju ideju da crevni mikrobiom i njegovi metaboliti imaju značajnu ulogu u regulaciji stresa i anksioznosti. Dalja klinička ispitivanja potrebna su da bi se jasno definisale bezbedne i efikasne intervencije.
Pomozite nam da budemo bolji.
