Nova studija pokazuje da analgetici za ljude (aspirin, lidokain) značajno smanjuju ili uklanjaju bekstvo-reakciju (prevrtanje repa) norveških jastoga izloženih blagom električnom šoku. Hemijska analiza hemolimfe i promene u aktivnosti gena ukazuju na pojačan stres nakon šoka, što potvrđuje fiziološku reakciju na štetni stimulus. Iako se ne dokazuje subjektivni doživljaj bola, rezultati podržavaju postojanje nocicepcije kod dekapodnih krustacea i naglašavaju potrebu za poboljšanjem standarda dobrobiti.
Uznemirujući Eksperiment: Analgetici Smanjuju Reakciju Norveških Jastoga Na Bol
Norway lobsters show a reduced response to a harmful stimulus if given an analgesic. (Tony Gilbert/iNaturalist United Kingdom, CC BY-NC 4.0)
Nova studija pokazuje da uobičajeni analgetici za ljude menjaju ponašanje norveških jastoga Nephrops norvegicus izloženih blagom električnom šoku, što pruža dodatne dokaze za postojanje nocicepcije kod ovih krustaceja.
Kako je istraživanje sprovedeno
Istraživači su smestili jastoge u kontrolisane uslove i primenjivali slab električni impuls u vodi u trajanju od oko 10 sekundi. Deo životinja je bio u takozvanoj „šam“ (sham) grupi — rukovane su i premeštane između rezervoara bez izlaganja struji, kako bi se razlikovala reakcija na stres pri rukovanju od reakcije na sam šok.
Under the current definition, "pain" isextremely difficultto determine in animals. (Tony Gilbert/iNaturalist United Kingdom,CC BY-NC 4.0)
Neke grupe su prethodno primile analgetike: određene jedinke su dobile injekciju aspirina, dok su druge bile u vodi sa rastvorenim lidokainom. Životinje su snimane pre i posle tretmana radi procene ponašanja; istraživači su takođe uzimali uzorke hemolimfe (ekvivalent krvi kod rakova) za merenje markera stresa, i kasnije ispitivali aktivnost gena u tkivima nervnog sistema nakon uspavljivanja životinja.
Ključni rezultati
Jastogi izloženi električnom šoku gotovo uniformno su reagovali naglim prevrtanjem repa (tail flip) kao pokušajem bekstva. Međutim, kod jedinki koje su prethodno dobile analgetik, učestalost i intenzitet prevrtanja značajno su se smanjili ili su reakcije potpuno izostale.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Analize hemolimfe i promene u aktivnosti gena pokazale su povišen odgovor stresa kod šokiranih jedinki, što potvrđuje da je odgovor fiziološki i povezan sa štetnim stimulansom.
«To što lekovi protiv bolova razvijeni za ljude deluju i na norveške jastoge pokazuje koliko su nam slični mehanizmi», kaže zoofiziolog Lynne Sneddon (Univerzitet u Geteborgu).
Šta ovo znači za pojam bola i dobrobit životinja
Iako istraživanje ne može definitivno dokazati da jastogi „osećaju bol“ na isti emotivan način kao ljudi — jer je teško utvrditi subjektivni doživljaj — ono snažno podržava prisustvo nocicepcije: nervnog procesa kodiranja štetnih podražaja. Međunarodno udruženje za proučavanje bola (IASP) definiše bol kao „neprijatan čulni i emotivni doživljaj vezan za stvarno ili potencijalno oštećenje tkiva“, pa je upravo razgraničavanje između nocicepcije i subjektivnog bola ključno u tumačenju ovakvih rezultata.
Praktične implikacije su jasne: metode kao što su električni šokovi, koji su katkad predlagani kao „humaniji“ način ubijanja pre kuvanja, izazivaju jasne fiziološke i ponašajne reakcije. Autori studije ističu da njihovi nalazi nude osnovu za unapređenje standarda dobrobiti dekapodnih krustacea u kuhinji, akvakulturi, ribarstvu i istraživanju.
Rad je objavljen u časopisu Scientific Reports. Iako istraživanje dodatno osvetljava mehanizme osetljivosti kod rakova, autori pozivaju na dalja ispitivanja koja bi razjasnila granice između nocicepcije i eventualnog subjektivnog doživljaja bola.
Pomozite nam da budemo bolji.
