Drecun: Bombardovanje RTS-a 1999. — Presedan Koji Je Postao Pravilo

Milovan Drecun, bivši novinar RTS-a i predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, gostovao je u emisiji "Jutro na RT" povodom godišnjice bombardovanja zgrade Radio‑televizije Srbije 1999. godine. U napadu je poginulo 16 zaposlenih, a Drecun smatra da je taj događaj postao presedan koji je NATO potom učinio pravilom, otvarajući put za gađanje medijskih kuća bez odgovornosti.

Sećanje, šok i izveštavanje

Drecun je opisao prve reakcije kao šok i nevericu — niko tada nije očekivao da će medijska kuća biti vojna meta. Prvih oko 40 dana, zajedno sa snimateljem, proveo je na terenu oko Prištine i okolnih lokacija, dokumentujući napade, posebno na aerodrom Slatina. Tragičnu vest o žrtvama saopštio mu je general Vladimir Lazarević, prisetio se Drecun.

"Uopšte se nije razmišljalo o tome da bi medijska kuća mogla da bude pogođena. Tek nakon bombardovanja RTS-a počele su sumnje da li će biti gađana i zgrada televizije u Prištini."

Presedan i posledice

Drecun je istakao da je to bio prvi put u istoriji da su medijska kuća i njeni zaposleni formalno proglašeni vojnom metom. Po njegovom mišljenju, takav pristup je kasnije korišćen i u drugim intervencijama — naveo je kao primer i slučaj u Libiji kada je pogođena nacionalna televizija tokom svrgavanja režima Moamera Gadafija.

Prema Drecunu, napadi na civilnu infrastrukturu nisu bili slučajnost ili „kolateralna šteta“ već nameran pritisak radi slabljenja morala odbrane. Naveo je i podatak da je u ranijim vojnim akcijama, po njegovim tvrdnjama, oko 70% pogođenih ciljeva bilo civilne prirode.

Odgovornost i pravna pitanja

Drecun je pomenuo izveštaj Amnesty International i izjave Tonija Blera, koje su, kako je rekao, pokušavale da opravdaju napad. Takođe je citirao tvrdnju da je Wesley Clark u jednoj knjizi priznao da Beograd nije obavešten — ni javno ni diplomatski — o nameri da bude pogođena zgrada RTS-a.

Istakao je frustraciju što, i decenijama kasnije, niko iz NATO struktura nije snosio odgovornost. Ukazao je na percepciju kontrole međunarodnih institucija i tribunala od strane velikih sila, pozivajući se na kritike međunarodnih procesa iz ranijeg perioda.

Kultura sećanja

Drecun je naglasio važnost očuvanja sećanja na žrtve: "Zbog tih žrtava ne smemo dozvoliti da ih laži po drugi put ubiju. Moramo očuvati kulturu sećanja — narod koji zaboravlja svoje žrtve osuđen je na propadanje."

Reakcije sindikata: Udruženje novinara Srbije (UNS), Strukovni sindikat RTS-a i Sindikat novinara Srbije (SINOS) poručili su da je vreme da neko iz NATO-a odgovara za bombardovanje RTS-a.

Napomena: Ovaj tekst sadrži izjave i ocene aktera koje predstavljaju njihov stav o događajima iz 1999. i naknadnim posledicama; u tekstu su zadržane ključne činjenice: godina napada, broj stradalih i reakcije javnih i profesionalnih udruženja.