U noći između 22. i 23. aprila 1999. zgrada RTS-a pogođena je NATO raketama u 2:06, što je dovelo do smrti 16 radnika i povreda još 16 osoba. Amnesty International je 2000. kvalifikovao napad kao primer ozbiljnog kršenja zakona ratovanja. Jedino je direktor RTS-a Dragoljub Milanović pravno odgovarao za izostanak mera evakuacije, dok su porodice i javnost nastavile da postavljaju isto pitanje: "Zašto?".
Zašto? Sećanje na 16 radnika RTS ubijenih u NATO bombardovanju (22/23. april 1999.)
U noći između 22. i 23. aprila 1999. godine zgrada Radio-televizije Srbije (RTS) pogođena je raketama NATO-a. U 2:06 ujutro signal RTS-a je prekinut, slike su nestale, a 16 ljudi je izgubilo život. Napad je ostavio duboke tragove na preživelima, porodicama i javnosti, a pitanje koje godinama odjekuje je jednostavno: zašto?
Detalji napada
Prema izveštaju organizacije Amnesty International iz 2000. godine, u trenutku napada u zgradi je radilo oko 120 civila. Najmanje 16 civila je poginulo, a još 16 je ranjeno. Amnesty je taj napad označio kao primer ozbiljnog kršenja međunarodnog prava ratovanja i naveo ga među slučajevima koji predstavljaju nezakonito usmrćivanje civila.
Svedočanstvo preživelih
"Video sam raketu, neku crvenu liniju, tako se munjevito desilo... To je bilo kao jedna petarda..."
Ove reči pripadaju Bojanu Mijatoviću, jednom od preživelih, koji je opisao trenutke detonacije, teške telesne i psihičke posledice i dugotrajan osećaj besa i neravnoteže posle događaja.
Ko je stradao
Na radnim mestima u zgradi te noći poginuli su:
- Jelica Munitlak — šminker
- Ksenija Banković — video-mikser
- Darko Stoimenovski — tehničar u razmeni
- Nebojša Stojanović — tehničar u mastu
- Dragorad Dragojević — radnik obezbeđenja
- Dragan Tasić — električar
- Aleksandar Deletić — kameraman
- Slaviša Stevanović — realizator
- Siniša Medić — dizajner programa
- Ivan Stukalo — realizator
- Dejan Marković — radnik obezbeđenja
- Milan Joksimović — radnik obezbeđenja
- Branislav Jovanović — tehničar u mastu
- Slobodan Jontić — monter
- Milovan Janković — precizni mehaničar
- Tomislav Mitrović — režiser programa
Međunarodne reakcije i kontekst
Amnesty International je u svom izveštaju ocenio da su snage NATO počinile ozbiljna kršenja zakona ratovanja. U istom dokumentu prenete su i izjave tadašnjih zvaničnika: prema navodima, britanski premijer Toni Bler je kazao da je RTS bio gađan jer je prenosio snimke stradanja civila koje su prenosili i zapadni mediji, što je, po njegovim rečima, moglo da utiče na podršku kampanji.
Amnesty takođe ističe da nije bilo konkretnih upozorenja stanovništvu i zaposlenima da je napad neizbežan; predstavnici NATO-a su naveli da bi takvo upozorenje ugrozilo pilote.
Pravni sled i memorijalizacija
U srpskom pravnom postupku odgovornost je priznata samo za tadašnjeg direktora RTS-a Dragoljuba Milanovića, koji je osuđen jer, prema presudi, nije preduzeo mere predviđene naređenjima Savezne vlade za izmeštanje zaposlenih i tehnike na bezbedno mesto. Osim Milanovića, drugi pojedinci nisu procesuirani. Posebna komisija Haškog tribunala ispitala je slučaj, ali nije predložila krivično gonjenje.
Sećanje i pitanje koje ostaje
Porodice, prijatelji i kolege svake godine obeležavaju godišnjicu bombardovanja tačno u trenutku napada — u 2:06 — kod spomenika "Zašto?" u Tašmajdanskom parku. Spomenik i okupljanja podsećaju na ljudske žrtve te noći i na trajno pitanje: zašto su ti životi izgubljeni?
Napomena: Članak se zasniva na izveštajima i svedočenjima objavljenim nakon napada; podaci o broju poginulih i ranjenih potiču iz izveštaja Amnesty International i drugih izvora iz tog perioda.
Pomozite nam da budemo bolji.
