Ukratko: U Teheranu sve češće se viđaju žene bez hidžaba, ali mnoge institucije i dalje zahtevaju pokrivanje. Otpor se pojačao nakon smrti Mahse Amini 2022–2023. i nastavio kroz proteste i rat 2025. Amnesty International potvrđuje da je otpor postao širi, ali i upozorava da vlast i dalje koristi zakone za prisilu. Regionalne razlike su velike: Teheran je liberalniji, dok su Mašhad i Isfahan i dalje strožiji.
U Iranu sve više žena izlazi bez hidžaba — ali ograničenja i dalje ostaju
Iranian women walk along a busy street in Tehran (-)(-/AFP/AFP)
Fotografije žena bez marame kako mirno piju kafu u teheranskim kafićima izazvale su veliku pažnju u inostranstvu, ali za mnoge Iranke te scene nisu znak trajne promene. I dalje postoje oštra pravila i selektivna primena zakona koja ograničavaju slobodu, posebno u javnim institucijama i konzervativnijim gradovima.
Šta se menja — i šta ostaje isto
Obavezno nošenje marame u javnosti uvedeno je ubrzo nakon Islamske revolucije 1979. godine. Posle protesta 2022–2023. koji su usledili nakon smrti Mahse Amini, primetna je opuštenija primena pravila u delovima Teherana i nekih drugih gradova. Tokom poslednjih godina — uključujući rat u junu 2025. i proteste zbog života u januaru — sve je češće videti žene bez hidžaba na ulicama.
"To po mom mišljenju ni približno ne znači promenu u vladi. Nije postignuto ništa u vezi sa pravima žena",
Elnaz, 32, slikarka iz Teherana
Ipak, promena je delimična i promenljiva: policijske patrole i takozvane "bele" kombije moralne policije sada se ređe viđaju, ali vlast i dalje primenjuje zakone i propise u bankama, školama, univerzitetima i državnim ustanovama. Kafići su nekad i sad zatvarani ili kažnjavani zbog nepoštovanja pravila, a vlasnice kažu da su pod pritiskom i da snose cenu promena na ulici.
Iskustva žena na terenu
Reakcije se razlikuju: u nekim delovima Teherana žene bez marame šetaju bez straha i to postaje sve uočljivije, dok su u gradovima kao što su Mašhad i Isfahan pravila stroža i pritisci vidljiviji.
"Radujem se zbog svih njih, jer pre samo tri godine ovo je bio samo san",
Zahra, 57, domaćica iz Isfahana
Negin, vlasnica kafića u Teheranu, podseća da su poslovni ljudi često kažnjavani, zatvarani i izloženi korupciji zbog toga što ne primenjuju strogo pravilo o pokrivanju: "Plaćali smo visoku cenu — zatvaranja, kazne, prinude..."
Šta kažu organizacije za ljudska prava
Amnesty International konstatuje da je "rasprostranjeni otpor" primorao vlasti da smanje nasilne masovne akcije iz prethodnih godina, ali i upozorava da su zakoni i dalje korišćeni za prinudu: uznemiravanje, pritvaranja, novčane kazne i udaljavanje sa posla ili fakulteta i dalje su realnost za žene koje odluče da ne nose hidžab.
Državna televizija povremeno prikazuje snimke žena bez hidžaba, ali često samo one koji izričito podržavaju režim — potez koji kritičari vide kao manipulaciju.
Regionalne razlike i neizvesna budućnost
U Mašhadu, gradu sa jednim od najvažnijih šiitskih svetilišta, pravila su tradiconalno stroža i promena je sporija. U Isfahanu se u poslednjih nekoliko dana beleže ponovna zatvaranja kafića i pozivi pojedinica pred sud zbog nepoštovanja hijaba. Mnoge žene ističu da su pritisci i društveni pritisci — ne samo policijsko delovanje — i dalje snažni.
Kako jedna sagovornica rezimira: "Vlasti su trenutno ometene ratom, ali posle toga, ko zna šta će uraditi." Situacija ostaje fluidna i podložna promenama političkog i bezbednosnog konteksta.
Izveštaj AFP-a — sagovornice su tražile da se ne objavljuju njihova puna imena.
Pomozite nam da budemo bolji.
