Arheolozi su u humku Herlaugshaugen na Leki pronašli drvene ostatke i gvozdene zakovice koje su datirane na oko 700. godine n.e., odnosno najmanje sto godina pre masovnog pojavljivanja Vikinga u Norveškoj. Brod dugačak oko 65 stopa (oko 20 m) ležao je zakopan skoro 1.200 godina, a datiranje dovodi u pitanje lokalni mit da je tu sahranjen vladar Herlaug. Istraživanje, objavljeno u Antiquity, ukazuje da su severna obala Norveške i južna Skandinavija bile povezane u mreže monumentalnih grobnih praksi već u 7. i 8. veku.
Brod „stariji od Vikinga“ otkriven na Leki — novo datiranje ruši mit o Herlaugu
Novo arheološko istraživanje na ostrvu Leka u Norveškoj otkriva da su monumentalne brod-sahrane postojale pre pojave Vikinga u regionu. Uzorci iz humka poznatog kao Herlaugshaugen datirani su na oko 700. godine n.e., što ukazuje da su ovakve prakse u severnoj Skandinaviji bile razvijene već u 7. i 8. veku.
Rezultati i metode
Tim istraživača, naveden u studiji objavljenoj u časopisu Antiquity, koristio je detektore metala i metode ugljeničnog datiranja na uzorcima gvozdenih zakovica i drvenih ostataka. Analize pokazuju da su delovi broda stari oko 1.300 godina — brod dugačak oko 65 stopa (oko 20 m) ležao je u humku skoro 1.200 godina.
Implikacije za mit o Herlaugu
Herlaugshaugen nosi ime po predvikinškom vladaru Herlaugu, za koga se vekovima smatralo da je tu sahranjen. Nova datiranja pokazuju da je brod zakopan najmanje 80 godina pre nego što je, prema predanju, Herlaug umro, što značajno umanjuje verovatnoću da se radi o njegovom grobu i dovodi u pitanje temelj ovog lokalnog mita.
Širi istorijski kontekst
Iako se brod-sahrane često povezuju s Vikinzima, najstariji primeri potiču iz istočne Engleske oko 600. godine n.e. Vikinzi su se u većem broju pojavili u Norveškoj tek oko 800. godine n.e., pa je postojala vremenska praznina u razumevanju kontinuiteta ove prakse.
„Novo iskopavanje u Herlaugshaugenu pokazuje da fenomen monumentalnih grobnih humaka s brodovima nije bio ograničen na južnu Skandinaviju — severna norveška obala bila je povezana u mreže koje su se formirale u 7. i 8. veku“, navode autori studije.
Značaj nalaza
Otkriće na Leki popunjava prazninu između ranih engleskih i kasnijih vikinških praksi i ukazuje da su slične ritualne i društvene mreže postojale duž obala severne Evrope. Nalaz je važan za razumevanje društvenog razvoja severne Evrope u periodu od sedmog do desetog veka.
Izvori
Studija je objavljena u časopisu Antiquity, a izveštaj o otkriću prvobitno je predstavio Men's Journal.
Pomozite nam da budemo bolji.
